Prosvetni glasnik

102

ШћОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

експлоатише у радионици; јер он добија потпуно своју зараду. Прва радионица ове врсте основана је 1854 године, Ову радионицу подигда је једна слепа девојка Мгзз СттеН. Од тога су се времена оваке установе умножаваде по Енглеској , и данас ће их бити око 20 (16 било 1882 године). У свима тим радпопицама било је 1882 године 1028 слепих занатлија, међу којима је било доста и женских. Од ових радионица, најважније су : 1. ВоуаЈ, В1Лп<1 Азукгт , у Единбургу. У ово.ј је радионици продато 1877 године предмета (наравно, којесу слепи израдили), којих целокупна вредност износп на 400.000 дпнара. У радионици је било 130 мушких и 60 женских. Неколико мушких, који еису ималп стана у вароши, станују код радионице у једном споредном здању, а осталн, како мушки тако и све женске, станују по вароши, већипом код својих родитеља или сродника. Женске се занимаху највише шивењем сламњача, постељних навлака и т. д,; а мушки различним другим радовима, међу којима су најважнији ови: плетење различних иредмета од сламе (застирачи, отирачи за ноге и т. д.), прављење асура и сламњача, четкарс.тво, ткање грубље материје : за џакове и сламњаче, ткање ћилима (тепиха) и т, д. Просечна заслуга једног слепог у овој радионици износи иреко 600 динара. 2. Слеиачка радионица у Глазгову. Вредност оних предмета, који су 1877 године из ове радионице продати износи на 300.000 дииара. Од заната овде се еајвпше ради ужарство и „радови с бакром". 3. Слеиачкарадионкца у Ливериулу. Оиде је било 1877 год. 115 слепих, међу којима су 22 женске. Вредност продатих предмета у овој години износи на 250.000 дипара. Просечпа зарада једног сленог бпла је близу 700 дипара. Од заната се овде највише ради четкарство , прављење асура , котарнчарство и тапесирски послови. 4. Слепачка радионица у „Вегпегз 31гее1' у Л.ондону. Ово је опа прва радионица, коју је 1854 године засновала слепа девојка, ОпЂеН. У њој има око 100 радника. Поглавити су радови : четкарство и котаричарскп занат. Вредност продатих цредмета у 1877 годпви била је око 100.000 динара.

Остале су радионице у Енглеској мање, али су у главноме уређене као ипретходве, а тако исто и у овима су већ споменути занати најважнији, само што се нрема месиим прилпкама и потребама негде даје већа важност једном а на другом месту, другом занату. Сем слепих , који се налазе у радионицама, има њих много, који су по целој Енглеској растурепи, и који раде као самостални мајстори. Да би се образовање слепих потпомогло и што већма усавршило, у Енглеској су образована друштва, која се о томе старају. Сем оваких друшгава има још п других, којпма је цељ да поједине слепце потпомажу у нужди, и да им дају издржавање у случају болести или старостп. Међу овим друштвпма прво место заузима : „Т/?е ЂгШзћ апс1 Рогегдеп ВИпА егаИоп" (Друштво британских и страних слепаца за потпомагање, васпитање и занимање слепих). Друштво ово образовали су сами слепцп 1868 године. Потреба оваког чисто сленачког друштва мотивирана је овако : „Премда су многи Филантропи још од пре једнога столећа обраћали озбиљну пажњу на васпитање слепих, ипак је тек у последње време на овоме пољу учињен приметан корак. Главни разлог, због кога се овако лагано еапредовало све до последњих дана, састоји се у томе, што је ова ствар била у рукама Филантрона, којп имају вид, па су ови услед тога, и поред најбољих намера и тежњи, често погрешно схваћали потребе оних, за које су требали да се брину". Свакојако ова је иримедба са свим оправдана ; јер ми смо имали ирилике, говорећи о Француским слепачким школама, да видимо, како је слепац ЂгаШе смисаио најпрактичнију и најбољу азбуку, за коју се до даиас зна. Па па послетку и сва остала важнија наставна средства потекла су најпре од самих слепих. Онн увек боље разумеју свој ноложај него ми, па тако је исто и у оцењивању наставних метода и свију учила, која се, за њихово образовање употребљују. За то и ово друштво полази са тога гледишта, што велп : употреба и ваљаност свега, чиме треба да се потпомогне п олакша слепачко образовање, може се најсигурније нспитати онда, ако се то да на оцену људима, који немају