Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

183

Обе руеке престонице морале су дрктати од ове слле, јер се руска војска узалуд труђагае да ненријатеља задржи. Код Смоленска на реци Москви била јекрвава борба, али Наиолеон победи и потиште Русе назад. Одатле незадржано продре у Москву и 14 Септембра 1812 године уђе у велику и сјајну царску престоницу. Ни један метак са зидова не избаци се на његову војску, нити се чујаше игде један непријатељ. Али нико онет не дође, као у другим освојеним варошима, да види његову силу. нити да види њега и да му се дпви. Нема типтина владала је у свима улицама као у гробљу ме!)у гробовима. Готово сви обитаоци беху са својом најбољом имочином побегли, а они који су остнли беху се иосакривалп у своје куће. Све ово није се допало Французима. Цар беше заузео Еремљ, стари цареки замак, али није дуго у њему могао остати. На једаи пут на свима угловима. и ћошковима г.аропш појави се пламен и олуја, која се у то време јави, распали ватру. Ц"ла Москва у часу постаде пламено море. Са грозом гледао је Нанолеон са једне терасе Кремља ову величанствено — страшну појаву. Узалуд је био сваки покушај да се ватра угаси. Буктећи објављивала је целом свету: „Оуд ће отпочети над гордим силним деспотом!" Војска је требала да се улогори изван вароши, а читаве гомиле војника појурише по вароши да се напљачкају. Али на скоро комад хлеба више је вредио него гомила злата. Спаљењем Москве беше покварен цео Наполеонов план. Опкољен од непријатеља, без хране, без одела и склоништа за војску, не могаше овде презимити. Чим он изашље своје војнике да траже хране. нападали су их Козаци. Вима, која се приближаваше беше етрашнија и од самог непријатеља. Већ беше нревалила половина месеца Октобра, а Наполеон још сеђагае у Кремљу, нерешив се шта ће отиочети. Он понуди мир,

1 али са одговором се одуговлачило, да би га што дуже задржали. На нослетку Наполеон виде, да је крајње време да се враћа натраг. Али какав иовратак! Чинило се као да је с;шо небо у савезу са Русима! Наступи необпчно јака и рана зима, која изненади непријатеље у бегетву њиховом. Људи и коњн изнемогли од глади и хладноће падали су, а снег је као иокровом покривао нале жртве. Пут кроз пусте равнице бегае брзо мртвим људима и коњима, и развалинама од топова и цртљага засејан. Мнош попадаше премрзнути, а многе иеекогае Козаци пре него што су укоченим рукама макнути могли. У Смоленску мншљаше Наиолеон да се одмори, али руска војска прећаше да им пресече прелазак преко реке Березине. С тога се Напелеон не смеде задржавати, већ похита напред и 27 Новомбра стиже на Березнну, где одмах намести два моста. Али сад настаде страховит метеж, јер непријатељ беше близу, и паљагае топ за топом са картечем на густе гомиле. Сваки је хтео да се први избави, докле саасење бегае јога могуће. Да би брже ј,о моста дошли гурали су један другог у воду. Многи попадаше по путу те их точкови од кола и тоиова прегазише, а други онрт покушаваху да на сантама леда пређу на другу страну, али их прогуташе таласи реке. У исто време екрха се један мост и сви који су с оне стране били беху одсечени и заробљени. При овоме иреласку Французи изгубише преко 30.000 људи. Петог Децембра Наночеон оставп војску. Као год гато је некада Хсеркс, побегао из Грчке на малом чуну, исто тако и Наполеон у једним рђавим саоницама, поред развалина своје војске, пројури пуста снежна и ледена поља Руспје, хитајући у Француску да тамо скупи нову војску. Главну команду над оетатком своје војске лредаде неанољском краљу. Сваки запт п ред у војсци престаде. В ојници , ОФИцири, и ђеиерали