Prosvetni glasnik

ВАСПИТЛЊЕ КАО НАУКА

191

реч са значзњем друге, и да је Француска реч снојена са истинском ситуацијом. Међу тим јасно је, да се овим иутем долази до ресултата са свим нолагано, и да је резултат у овом случају и доста лабав. Процес је овај у толиео јачи и услешнпји, ако се мало зафжимо на, значеву речи или ако додамо нека објашњења, којим ће се сгварно значењ.' непосредно духу изнети, као на пример: „зесоиззе, удар, као кад иду кола неравним :,утем, па точкови ударају о неравнине итд." Ако такво објашњење учитељ к;ше усмено, онда се може надати да ће ученици ову реч добро запамтити. Међу тим миого би слабији утисак био^ кад би сам ученнк ову реч у речнику читао, и одатле јс учио, па макар и с објашњењем. Овај један нример довољно јасно ноказује какав огроман значај има разумевање самога значаја речи за брзо напредован.е нри учењу неког језика, другим речима, ми овде видимо, да познавањв самих ствари мора увек претходити познавању (учењу) израза. А аринуђавати ученика ире времена да се он упозна с неким стварима, које му нису довољно јасне, само уад тога, да би тако могао што пре учити какав тежак страни језик, на прим/р латински — то значи са свим паопачке радити. Ако ми читамо неког аутора ради учења језака, ондаје потребно да смо најпре упознати са стварном садржином самога предмета, о коме он пише. И тек у томе случају бићемо у етању да схватимо и запамтимо речи и изразе, које је он употребио за излагање свога предмета у књизн. Да би смо научили грчку Фразеологију у геометрији, морамо најпре саму геометрију познавати и то на нашем матерњем језику, и онда морамо Евклид - а. у оригиналу читати. Није претерано оно, што се вели, да ће најбољи „геометричар" најбрже наиредовати У грчком јозику. Само намћење речи баш и у највећој снази, као што је код омладине пли код оних, који имају необично јако

памћење за речи, не може никако заменити оне недоетатке и незгоде, које долазе при изучавању језика од неразумевања стварних предмета. Један добар математичар од 50 година, но свој прилпци, брже би савладао свој задатак (да научиједан страни језик. Прев.) Нг;го јодан мало обавешген младић од 15 год., који би имао и најјаче намћење за речи. Овде ми видимо .једну од слабих страна прзђашњег начина учења јези.-^а, а нарочито мртвих језика. Што се за овако учење језика (без претходног стварног познавања) може у одбрану р.ћи, то је, да је у рано.ј младости велика снага и свежииа памћења и да је у то доба моћ схваћања јопг неразвијена за више врсте сазнавања. Али, ако ученик не изучава један језик у свези са стварним значењем речи и израза, и ако он неразуме прави значај оне речи, којом се означује извзстан иредмет или ситуација, онда ће такво знањз и поред најбољег памћења остати лабаво и ветровито и неће се никад добро занамтити. Врло се често ова тешкоћа и не примећује, ношто је облик лакших причица, које су најобичније средство у првим стадијама наставе, свуда заступљен. Али, но што је врло добро и корисно, да се изговор неког страног језика рано научи, и по што је због овога нужно и неко мало знање и самог језика, то се може дете у овоме унућивати још у родитељској кући, али само у толико, у колико се детиње знање стварнога света пружа, и ни мало даље. Незгода, која долази од свезивања језичпе наставе са стварном наставом, у матерњем је језику, као што ћемо видети, неуклонљива, и ако се може у неколико ублажити; али због тога није нужно, да се та незгода, као што то често бива понавља у страним језицима. У озима увек може стварно знање ићи пред изучавањем језика. Приви ј.ни разлози нротиву овакога ностунања много су слабији, него они разлозд, који нам заповедају да овако радимо. т , (Наотавиће се)