Prosvetni glasnik

СТЕПЕНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ

19

6).

гар . . ш р а° )ч = а п ч; Јер Ј6 1 а п )ч

4 _____ / п \ р Л/ п _ пч Јпр (ј /а -Јч = V (У а т ) р = ]/ а тр = а«ч.

/*) Степени и корени с нулом и негатив. бројеи 14. Ако јо стеиенов корен нула, онда је : п 0=0.

јер је ио иоЈму о стененовању : о" — о . о . о . . . (п лута) = о. Па отуда имамо правило : Лула стеиенован с ма којим бројем остаје оиет нула. Таво је и :

Ако је радиканд нула, тада је : П Ј/о =о, јер но једначини к' = II имамо : 0° = 0. Отуда је правило : Из нуле извучен ма који корен остаје оиет нула. Тако је и :

т п

0 п = 0.

|/о

0.

15.

Ако је стеиенов изложитељ нула, онда је:

а "

1

је}; ако се нула нрестави као разлика два једнака броја, н. нр. ш—т, биће :

0 ^ ш—т с1 —— 8 ј — ш ■— 1«

Дакле имамо нра-вило : ма који број стеиенован нулом даје јединицу. Изузетак је само за олучај, кад је и а = о, јер бн тада било :

а° =

о >

а то је израз неодређености.

Ако је коренов изложитељ нула, онда ј е : о _1 Уа = а° и то на основу нознатог обрасца

1 а а .

а |/а"

Но дељење неког броја с нулом даје нарочите тешкоће. Изрази такве врсге не долазе у нримене елементарне математике. Они се лакше објашњавају у вишој математици. Напоменућемо само, да израз у пресгавља бесврајно велики број, који се означава знаком ос. Дакле је :

]7а =

16.

Ако је стеиенов кзложитељ иегативан, онда је :

- = = (-Г а \а I

Ако јс коренов изложитељ негативан, онда је:

I/а = V а

111'ОС вктч н гласник

25