Prosvetni glasnik

214

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

ће се начин најбоље савладати сувопарност овога предмета у свима предавањима, која се занимају детаљностима. Што се тиче засебно оних предавања, у којима су саме речи поглавита ствар, ни ту учитељ не сме заборавити да унотреби извесна иомоћна средства, помоћу којих се усвајање овога потпомаже и олакшава. При усменом предавању изговор мора бити јасан, одређен, па и допадљив; написане или наштампане прегледанице или угледи морају бити јасно и тачно израђене и симетријеки удешене. Врло јако помажо и то, ако се важнија места, шеме, деклинадије и коњугације и друге сличне техничке ствари бријкљиво преписују. Ово је једпо нознато средетво, помоћу кога се пажња подстиче, бар у толико, у колико копирање не бива са свим механички. Сем ових средстава, којима се правилно потпомаже пластичка снага (памћење), треба нам да се обазремо на још нека средства, која се односе специјално на памћење речи заједно сатехничким памћењем. Једно од г;ознатих средстава, иомоћу кога се тешкоће језичних појединости олакшавају, јесте, кад се може да изнесе сличност између оних речи које треба да се свежу, као на пример, кад се учи Француски или немачки, да се иоказује сличност између речи у матерњем језику и речи у француском или немачком истог значаја. Такве су сличности по некад са свим уочљиве и лако их је приметити, а друге опет могу се увидети тек иосле неке мале иромене, коју може учитељ наговестити или која се налази у речнику обележена. Ово је филолошка нотпора при изучавању страних језика. Техничко памћење зависи од различних других помоћних средстава. За учење самих речи има једна стара мајсторија, којом се то олакшава, а то је, што им се да песнички облик или другим речима : речи се

саставе у стихове. Овим се иачином чини велика угатеда. Слично томе унливу био би и онај, кад би се речи могле саставити у једну реченицу или став, којим би се исказивала извесна мисао. Ако смисао тај има још и неког извесног интереса, онда је ово средство још боље него оно друго. Један низ речи лакше се запамти кад су оне поређане азбучним редом. Поштоје азбучни ред извесно одређен и већ се зна, то се њиме потпомаже памћење речи. Кад нема никака разлога иротиву овога, онда би требало да се увек тим начином и ради. Једно друго, још специјалније техничко помоћно средстло саетоји се у томе, ако се речи тако норећају, како ће њихов значај стајати у природном односу једне нрема другој; и овим се памћење потпомаже. Ово је једна модиФикација типског памћења старих беседника. Да би се једна реч с другом чврсто у памћењу свезала и у тој свези стално осгала, мора се пажња за неко време концентрисати и искључно унравити на обе оне речи, које треба де се у свези заиамте. Ово ее може иостићи на различне начине. Најобичнија је метода по којој се хоће пажња да изолира, да се отвори речник, па ее ту реч чита. Ва младалачко, свеже памћење биће довољно да се један пут тако у речнику речи ирочитају, претпостављајући, да ће се те речи опет скоро понављати. Друго је средс г во, кад учитељ ири иревођењу неког места јасно и полагано изговори непознате речи. У Хамилтоновој методп није ни мало удешавано, како би се могла пажња на поједине речи концентрисати, Боље је, да се припреми један низ веџбања, од којих ће у сваком бити по две или три (али не више) нове речи. По ономе начину како се код нас обично изучавају језици, од ученика се захтева, да он у нрвој инстанцији иомоћу речника нзнађе значај некога места, после чега се то