Prosvetni glasnik

класицизам или реализам

27 1

ЈКЛАСИДИЗАШ ИЛИ РЕАЛИЗАШ? 4

студија о школској наставж при општем обравовању

(Свршетак) Класицизам се дакле преживео. Некада је нмао свога зиачаја за науку, књиагевност, ца и школу. Данас га нема. Свеколике духовне потребе можемо боље подмириги из модерних литература, у којима ћемо наћи и научног материјала и онога, што нас ствара грађанима. Модерна цииилизација. култура, литература, друштво, језици за нас имају у образовном и у сваком другом обзиру више важности. Класицизам и класичви језици тога немају. Ма шта се наводило у обрану класицизма, ма какав му се значај нридавао у образовању и у школи, ипак, поред наведених мишљења, може се рећи, да класицизам и класичко учење значе ово: „Уначе учење на памет бескрајних Форама и иравила. Значе преводити из латииског или грчког на енглески (или свакч други данашњи језик) једино из тога, да се тек преводи без и најмањег обзира на важност н.1и неважност онога аутора, који се чига. Значе учење небројених, свагда не баш удесних басана такве Форме, у којој се потпуно изгубило значење, које су оне некад инале, и једини утисак, остављен на дечијн дух, јесте, да су људи, који су веровали у тако нешто, морали бнти највећи идиоти, које је свет икад видео. И значе пајпосле, да ће носле једно дванаест годнна, утрошеиих на овакав посао, радник бпти савршено неспособан да протумачи ма и један пасаж у каковом аутору, кога он већ није имао; да ће му бити одвратно и видети какву грчку или латинску књигу; и да неће никад отворити, нити помислити да отвори каквог класичког писца, пре и све доиде, док чудним неким нагоном не буде гонио своје синове, да и они нрођу исти његов пут", као што опет вели Хексли.') С друге страие, „само из тога голог ресултата и (неразложног поштовања) Вританац, отац, крати и спречава својој деци сва она знања, која могу кориспо

1 - т ) еегшопб, а <1 г е 8 8 е 8 • а п с1 г е V 1 е \у 8, 1>У Тћ. Н. Н и х 1 еу, 1 ј О ш 1.1872. 46,

употребити у животу, не само да постпгну вулгарпе усиехе, него и да им буду вођа у великим кризама људскога живота", наномиње он даље у истом смислу, у коме нам и Диринг представља штетне последице тога правца. До таквог резултата довела иас је п логичка конзеквенција. Сам карактер потребног оиштег образовања тврди то. Сиецијално образовање има са свим други смисао и врло мало утиче на ширење целога умног хоризонта, који је створило опште образовање. Остаје дакле све на општем образовању оно треба да нас снреми и за специјално и за сам живот; бар треба да нас упути у животу. Безразложно би било дакле уносити у њ оне елементе које би и онако кратко време, у коме се врши образовање и учење, експло;: г гисали, не дајући човеку никакве користи. .,Ми, чиј је живот само један тренутак, не смемо заборавати, да имамо мало времена за своје учење. Ово је време још заузето и растргиуто на хиљаде послова у животу; треба дакле употребити га на начин, којп је пзмеђу свих најкориснијивели на једном месту Оиенсер. 1 ) „Циљ целог образовања јесте, да нас спреми за потпун : комплетан живот", тврди он одмах даље.*) Према томе дакле без сваке сумње, прва је потреба обучити се у оним реалним знањима, која имају највише значаја за жпвот. С друге стране то показује, да је пајважнијн елеченат општег образовања, тако потребног за свако друго образовање — баш оно, што условљава само умно образовање. Ту страну пак ие може данас задовољити класицизам. Не да потремо све оно, што смо до сад говорили о класицизму, него да га баш утврдимо још једним новим аргументом, можемо овде учинити за данас једпу концесију. У

Ј ) Бе ГеЛисаПоп раг Н. Врепсег у В1ђНогћеђие и4Ј1е, Рапв. 7. 2 ) ЈћЈ<Ј.