Prosvetni glasnik

ЗАШ1СНИК ГЈАВНОГ ЦРОСВЕТНОГ САВЕТА

За овнм је прочитано одвојено мљење мањине, које гласи: Одвојено мишљеве Одбор који је Главни Просвотни Савет изабрао, да поднесе предлог о одговорима на литања господина Министра Просвете и црквених послова у писму од 17. Децембра прошле године ПБр. 14011, поделио се у мишљењу о одговорима на гштања б. и д. Мањина, коју ми, потписани, састављамо, мишљења је: да у нашој земљн треба занести једноврсне гимназије, не само ниже него п више, и према томе удесити за њих и један наставни нлан. ■ Ми држимо, да би неумесно и неправедио бпло, ђаке, докле још весу познали ни класичких ни реалпих наука, упућивати овим или оним научним правцем. Средњи шкодски заводи треба да, колико могу, изложе својим ученицима главне појмове из свију важнијах СФера људскога зпања. Тада би се свршени гимназисти, саабдевени елемеатимасвију важнијих наука, па којпма ће впша стручна пастава даље зидати, сама одређивали на изучавање опе струке, која им сенајвише допада. Иначе ће се врло често дешавати, да се, кад је већ касио, види, да ђак није никако за струку, на коју су га родитељи илп старатељи још из малепа упутили. Страховање, да средње школе, ако се не поделе у два правца, не могу дати довољно спреме за стручно образовање није ни мало оправдано. Ако се евакој груни наука одреди у великим гимназијама 26 — 30 часова на седмицу, гимназије би без сумње могле довољно снремити своје учеиике за Факултетско учење. Не би доста времена за ту сирему било само онда, кад би се онолико часова устунило латинском језику, колико застунници класичких гимназија траже. Ала да видимо, да ли латински језик засдужује, да му се у срнским гимназијама толико месга и времена жртвује. Између старих класичних језика не има за нас латинскн језик оне важиости, коју има за народе католичке вере и за народе романскога и германскога племена. Таку важност има за народе иравославне вере и сдовенскога племена, а особито за срнски народ, стари словенски језик. Као што је

латински језик црквени језик народа католичких, тако је стари словеаски језик црквени језак народа православиих словенскога племена. Као што се германска п романски народи служаху некада латинским језиком као књнжевним, тако се већина словенских народа служаше етарпм словенским. Као што, на послетку латински језик представља најстарије стање у развитку језика романских, тако га стари словенски предсгавља у развитку језика словенских. Ни ио богатству гласова и облика својих, које ноборници латинскога језика, често у нрепоруку њогову износе, не стоји латински језик боље од старога словенскога. Стари словенски језик има, на прплику, једанаест вокала и двадесет и пет консонаната, а латински само пет вокала н седамнаест консонаната. Стари словенски језик пма шест деклинација и шест конјугација, а латипски само пет деклинација и четири конјугације. Стари словенски језик има седам падежа, четири аориста и двоврсне адјективе, а латинска само шест надежа, један аорист и једноврсне адјективе. Истина је, да литературни нроизводи на старом словенском језику несу тако многобројни ни тако разноврспи, као што су литературни производи на латинском језику. Али у том иогдеду грчка днтература, учитељица датинске литературе, не уступа ни мало латинској. Зар је, на нрилаку мање лепоте у грчкој поезији Хомеровој и Софокловој, него у латинској поезија Вергидијевој и Плаутовој ? Зар је мање снаге у грчким беседама Демостеиовим и Есхиновим, него у латинским беседама Цицероновим и Хортенсијевим? Зар је мање поуке у грчкој философији Аристотеловој и Пдатоновој, него у датинској фидософији Катоновој и Сенекиној ? Поред тога грчка литература има и за нас, Србе, много већу важност, него датинска литература. Сетимо се само онога јакога уплива, који византијска литература имаше на нашу ''.тару литературу. Латински језик дакле но стварној вредности својој за нас не би заслужио, да се норед старога едовенскога и грчкога језика уврсти међу гимназијске предмете. Ади има два раздога, која су нас нобудила, да у