Prosvetni glasnik

306

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

„СггшнМ^е етег №185еа8сћаШ1сћеп Баг81е11ип§- с1ег Сгеоте1;пе с1ез Маззез" уцп Озког 8сћ1бпп1сћ, а у неколико и Бећгћисћ с1ег 6-еотеМе топ МоспИс XVI издање. — Предмет иод бр. 11, 12, 13 и 14 отиочети су да се предају у иоловини Марта, и они су за тако кратко време успегано пређ ши, благодарећи наставнику — на његовој врло доброј спреми и ирилежању. 15) Геометрмјско цртање, леао иисање и цртање слободном руком пије предавано у иродужењу целе школске године у след оскудице у наставнику. 16) Телесно и војно веџбање извршено је но програму у толико, у колико је завод имао средстава за предавања те вегатине. Писмени су задаци давати у гаколи сагласно „иравилима о писменим задацима"

а из ових прпдмета: српског и немачког језика, рачунице, алгебре, геометрије и геограшије. Резултатје овог рада врло добар. III Књижница. Вавод је овај добио у току ове године неколико књига из мини старства просвете. IV Природњачки кабинет у овој години није шшта у училима добио. V Школска је зграда општинска и она је оиравља. Бр. 204. 30 Новембра 1886 год. у Чачку Привр. директор и проФесор чачаноке ниже гимназије т/Був. Бирговић

БАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Александра Бена

ГЛАВА ДЕВЕТА МАТЕРЊИ ЈЕЗИК

(Наставак) Ми смо сад већ дошли на ону тачку, где нам треба да посматрамо у колико учење на памет поједииих места из књиге, а нарочито из ноезије, може послужити као помоћно средство за учење језика. Оваким учењем може се истина узгред стећсг и негато стварнога знања, али ово није згодан пут за тековину овдкога знања, и с тога главна важност оваких веџбања пада на језичну страну. Међу тим учење „на изуст" једно је од оних наставних средстава, које сеје понајдуЖе одржало. Добра страна овакога учења састоји се у томе, што је са свим просто, и лако га је извести ; и најнеспремнији лако ће научити да оваким начином

предаје, а поред тога и овако учење може у извесним приликама донети користи. На овпј се начин духу дају и речи и мисли као готов материј ал, и сад ученику не треба никакве особите даровитости да то готово усвоји ; а који ни то не може., тај јеврЛо слабоумно створење. У грчким школама-деца су учила поједина места од песама, што су на памет после исказивала. Код Јевреја за дуго време родитељи су били дужни да своју децу поучавају (настављај}'); а, наравно да родитељи нису знали нити су могли уиотребити при настави своје деце каку вишу методу. Сем тога маторија наставе, били су самп закони, стари завет у* опште и тра-