Prosvetni glasnik

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

III да престане гонпти иконоиоштоваче; али га он не посдуша и нисмо му врати. На сабору 732 огласио је Гргур III пконопротпвннке издајидама вере, непријатељпма дркве и анатемисао их. Овај поступак римскога папе ематрао је Лав III као ратно нзазпвање, те је с тога с војском заузео Сицилпју и доњу Италију, н

далматинско прмморје довео под вдаст дариградског патријарха. Тако су Срби и Хрвати испод духовпог надзора римског напе нретли под црквену вдаду Византпјз. Овај догађај тек је предигра страшпој дугогодишњој борби нзмеђу једног и другог првосвештеника, на штету нашег народног једннсгва и вере, (Наставиће се)

ПЕДДГОШКЕ СТВАРИ ИЗ МЕТОДИКЕ ЗЕМЉОПИСА [I ЈВажмост земљоаиспе наставе — Утицај земљоиисне методе на остале наставне иредмете — Неиосјредна и иосредна очигледност — Наставна средства] (ОВРШЕТАК)

Оно истина н сада се обично каже да је »добро", да се рељевне карте употребе за очигледније представљање земљишта, али то се пи у једној школи не чини ; јер никоме и не пада на ум, да учптељ сам може правити таке карте са својим ученицима, н да ће учење Земљоииса на овај начин бити много очигледније и усиешније, него са стотину најбоље надртаних карата. Свуда се траже неки „анарати", па п овде. Сваки се навикао да му учила готова дођу, па се, наравно, никад н не нита : да ди не би могла та чудовишта, што се зову учида, да се и у самој школи праве. Онда долази, те се није нп покушавало, да се друго какво средство употребп за земљ. наставу, сем карата нацртаних, н ако је стотинама самих учитеља морало увидети оно, што смо нанред казади о оваким картама : да по њима учепик основне школе, и поред нарочите претходне принреме за разумевање таких карата, онет више учи саму карту н года имена, него земље н земљишне прплике, и да ннкад но опој анстрактној црти не може створити тако јасну и потпуну слику о земљншту и свима земљишним приликама једнога предела, као што то може учинитн, кад му се то пластички представи. Нпје, дакле, довољно да се каже само „добро је да се рељевне карте унотребе", и да се остави, да учитељ чека да му неко

други такве карте пабави. Јер кад се тако каже, онда зпачи: „доброје да се употребе, а није рђаво нп кад се не употребе". А ово је опет, као што се и из претходнога види, са свим погрешно схваћање, и оно је много ирипомогдо, да се сва очигледност у земљописној настави ограничи на голу црту н нацртану карту, и да се до онаког уснеха дође, какав пам износе скоро сви ревизори основиих школа, а то је, да се мадо у којој школи учи што год више из Земљописа сем голих имена и нацртаних карата. Није само да је добро да се за учење Земљописа у основној школи употребе рељевне карте (пластички представљено земљиште), него је то безусловно нужно. Питање мџже бити сжмо о томе: треба ли ученик да унозна земљу идије дељ земљописне наставе само у томе, да ученик научи карту и да на овој уме све показати. Па ако је оно прво цељ земљописне наставе, онда више не може биги никакве сумње о томе, даћенам блато бити много боље и очигледннје наставно средство, него што је она црта на белој артији повучена, која треба да нам представи и висину, и дужину, и ширину брега ; и узвишепо и ниско земљиште, и све остале земљишне прилике. Ми смо већ напред казади за што је пластички представљено земљиште много јасније, ц за што ће по такој карти ученик добити