Prosvetni glasnik

ЗЛПИСНИК ГЛАВЦОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

295

Ке знање што га ученици изпесу из шкоде остати без везе и система, ако се не буду упознади и са њоме. Ово је бидо онште гдедиште, са кога је подазвла већина одборска нри изради програма за нреуређење гимназија. Детаљни наставви нданови иди управо прегдеди часова за обе врсте гимназија иридожени су овом извештају под ./* *Ј Одбор, даље, надази, да досадашњи број ведиких гимназија, није довољан да одговори кудтурним и нросветним потребама отаџбнне, и с тога је мњења, да би број ведиких гимназија од четири требадо подићи на девет. Оводиким бројем ведиких гимназија расиодажу и земље мање но што је наша, коју уз то чека још и ведика мисија с поља. Осдобођењу и уједињењу Српства шкоде могу учннити оноднко исто усдуга, кодико и војска_ Оие ће нам однеговати оне врдине грађанске, које и најмањн народ чине ведиким, оне ће нам давати пионире наше народне мисди, који ће ову носити н у оне дедове Српства, који су још под туђином. И с тога је одбор, имајући у виду и ову задаћу српске шкоде, да шири свест о заједници народној, нри распореду ових ведиких гимназија, у првоме реду мотрио на то, да ових буде на грани. цама, како би с једне стране материнска земља у будућим, надајмо се, покрајинама њеним, бида знана као земља просвећена, а с друге сгране, бидо дато прилике и младићима из оних крајева, да се шкодују у српским шкодама, из којих ће у своју постојбину понети свест о заједници народној, будити је тамо и тако припремати земљиште осгварењу ведике српске мисди. Одбор је, према овоме, овако распоредио ових девет ведиких гимназија: 1. и 2. две у Београду. Број ученика у престоницн тодики је, да је неопходно потребно, да се поред ведике гимназије, која већ постоји, отвори још једна. Једна од ових Двеју гимназија имада би бити класична, а друга реална. В. у Крагујевцу. Ово је најстарија гимназија у земљи, коју би, већ и с тога, и да ово место није у центру, требало задрагати, *) Види наотавни план на- крају 'извештаја.

остављајући јој у исто време, класични ка, рактер, који јој је дат у постанку њеном. 4. у Нишу. У ову би гимназију додазиди ученици из ослобођених крајева, и стогаје не треба укидати, но је само изменити у правцу класичном. 5. у Зајечару. Овде би требало да постоји гимназија, јер је ово место погранично нрема Бугарској и оним покрајинама њеним, на које ми с нравом аспирирамо. И у овој би се гимназији имао гајити класични иравац. 6. у Ужицу. Овде би требадо установити цеду гимназију, јер је ово место погранично према Босни. Ова би гимназија имала бити реална. 7. у Пожаревцу. Поред тога, што је ово једно од највећих места у земљи, гимназију би овде требадо нодићи и с тога, што би деца из округа, имајући више прилике, више ишла у школу, и свршив ову сузбијади утицај румунштине, који је још јак у ономе крају. И ова би гимназија имада бити реална. 8. у Врању. С тога, што ово место лежи на крајњем југу земље, у најбдижем суседству са старом Србијом треба и њему дати целу гимназију. Пошто је у њему развијена индустрија, гнмназија би требали да буде реална; и 9. у Шаицу. Ово место као погранично према Босни и према Срему, требало би такође да добије цеду гимназију. И ова би гимназија имада бити реална. Према овоме издази, да би по мњењу одбора, од девет гимназија, које он тражи, иет имаде бити реадне а четири кдасичне. Што се одбор решио за већи број реадних, а мање класачкпх гимназија разлог је био нре свега, један тај, што и реадна гимназија у своја четири нижа разреда има карактер у гдавноме хуманистички, а други, што је нашој земљи више потребно шкода, које снремају привреднике, но онпх, које снремају само чиновништво. Из овог посдедњег раздога, одбор, као што ће се на свом месту видети, и преддаасе, да се место оних нижих гимназија, које би по његову мњењу, требало укинути, заведу стручне, ратарске, занатлијске, трговачке п друге шкоде,