Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

339

„амстердамска кућа«, и зар ће ученици моћи погодити шта је то „урачунати комисијон", кад пре тога (па ни у самом примеру) није објашвен тај термин ? Такав је пример и код рачуна у сто: Ееко уштеди 86 д. 60 на шконту, који му је трговаи ао 5шконтовао, од које је суме тај шконт" ? Или у напомени : „Рачуч у 100 налааи своје прпмене само у аровизијону иродаје Сви ти термини, као и : сензарија, рабат, ешконт, дишконт... употребљавају се без објашњења њпховога значаја. То је учињено тек додније, у засебном одељку, који носи на3013: „ Толико на 100" (?).

Да завршим. Имао сам част бити реФеренат и за нрве две свеске рачунице г. Михаиловића, одређене за I н II разред гимназија. Но могу рећи, да је на овај трећи део обраћено много мање пажње. (кободан сам исказати своје мишљење : да овај део не би требало примити овакав какав је, јер би ученици имали рђав учебник. А молии Главни Просветеи Савет, да изволи потражити од нисца, да исправи свој руконис по показаним напоменама, пре него што се приступи решавању о примању или ненримању. Ово мишљење искључује за сада последње питање Главног Просветног Савета: „колико би ваљало хонорисати иисца за труд"? Захвалан Главном Просвечном Савету на поверењу, којим ме је одликовао, остајем у попизности 30. Марта 1887. г. у Београду. рр. уЈ. Ртојковић арофесор београдске гимназије. Иошто је неколицина чланова исказала своје мишљење о овоме делу на основу прочитаних реФерата, Савет је одлучио: да се Дело врати писцу да га понрави по примедбама оба реФерента а нарочнто г. Срете Ј. Стојковића и да га затнм ако хоће по ново поднесе Савету. РеФерентима је одређен хонорар свакоме но шесет (00) динара. I

IV Прочитан је реФерат дра г. МиланаЈовановића о збирци песама за децу нод насловом „Горјан" од Радосава М. Ивковтћа из Кораћице. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Исповедам напред, да сам с добрим расположењем према писцу отночео да прегледам низ песама у „Горјану". Уткиваги песмице у почетну наставу корисно је за образовање дечијег духа; у њима се огледа леп језик а ритмом и сликом гаји у деца чуло за размер и благогласје. Осим тога опазио сам одмах у почетку, да је у писцу песничкога духа, јер га одушевљава природа. Одушевљења тога не може бити, где нема дубљег погледа у природу, — а на крају читања уверио сам се, да га писац одиста има. Уза ове глатке мотиве нридолази још н тај, што знам да је песник млад, а ја сам вазда тога мњења, да младе снаге ваља нодстицати на рад или бар храбрити их за њ, а то се ностизава, кад слабе стране њихова рада предусрећемо благом оценом. Међутим није било потребе у овоме раду да будем сувише понустљив : од 31 несме 20 су добре; осгале се могу с малим изменама нонравити, — а то по себи већ довољно препоручује „Горјана". Писац је, како се види, посветио своје песме деци ; према томе тражио је за њих мотиве у природи, не нуштајући се даље изнад дечијег зреника. Тиме је нотпуно оиравдао наслов своме делу. Правац у овоме раду јасно је Обележен: песник хоће да постакне дете на разматрање прнроде, да у њему буди љубав нрема њојзи, скрећући му пажњу на леноте њезине, онолико колико мисли да дете може да схвати, даље, да сведе гдекоје појаве из живота света у околини дечијој на начела оиште усвојеног морала (№ 12. 18. 13), а најзад да скрене пажњу младих читалаца својих на ону вишу силу, која удешава те појаве и влада над њима, што је у ствари најздравији темељ нотоњем религиозном образовању дечијем. Што се облика иесама тиче, слог је доста правилан, сликови су већином чисти мести43 *