Prosvetni glasnik

340

ИЗВЕШТЛЈ РЕКТОРА БОГОСЛОВИЈЕ

мнце лепи. Види се јасно, да писпц познаје боље песничке пропзводе наше и да је у њпма тражио студије за своје облике, и ако се песмама његовим не може снорити оригиналност. Што је за неке (№ 12 „Орао и жаба)" тражио обрасде у читанци, („Орао и корњача)" : служи запотврду орпгииалности несничког облика, а у једно иоказује досдедност према истакнутој цељи. Неке од ових песама нодсећају пас на Шапчанинов низ песама „Село у детињским успоменама", неке су очевидно поникле под утиском Бранкове поезије (№ 30) и у оиште провирује из њих жанр његов, а овај најбоље а карактерише младог песника, тер показује, да је на добром нуту. Нрема томе моје је мњење, да је писац зиао шта хоће а доста и умешан био ономе што је хтео. Он је погодио правац и начин којим се говори деци и мислим да ће га ова радо читати за то, што ће га разумети. Скретати пажњу детета па околину у којој се креће и коју донекле нознаје, значи ићи објективним правцем, а таЈ је саобразап дечијој ирироди и подесан за њихову наставу.

С тога се не устежем препоручити ове песме за штампу, било то у оделитој књижици или као уметак читанкама основних школа. У нрвом случају могле. би се неке песме поправити, што бих радо узео на себе; у другом могле би се одабрати најбоље од оних, што сам као добре обележио и тада могу рећи, да би за читанке био добар и ц корисан уметак. Др /Лииан ј!овановић Савет је усвојно мишљење г. реФерента и одлучио: да се „Горјан* штампа о државном трошку као књижица за се, за поклањање ио основним школама; да се умоли др. г. Милан Јовановић да држи коректуру при штампању дела п да у нстоме изврши пеколике ноправке према своме реФерату. Писцу дела одређује се хонорар за труд одсеком две стотине четрдесет (240) динара. РеФеренту се одређује хонорар иедесет (50) дппара. С тим је састанак закључен.

ИЗБЕШТЛЈ РЕКТОРА БОГОСЛОВПЈЕ, АРХИМАНДРПТА ДР-А ПИКОДИМА МИЛАША О СТАЊУ БОГОСЛОВИЈЕ

Госиодине министре, Дужност ми је била, чнм сам узео управу овдашн.!т богословског занода, да одмах иоднесем извештај о стању, у коме сам завод затекао. Али иошто је тепшо било то стаље на брзо ирегледати и проучити, то саи морао уложити доста времена и труда, да се с њим упознам, и тек данас имам могућност, да вам тај извепггај поднесем. Ради бол>ега прегледа ноделићу извештај на неколике рубрике: I. Лрхива завода. У правоме смислу ја нисам нашао никакве архиве, него сам нашао неколико хрпа исписане хартије, бачених по орманима и ћошковима појединих

соба, и тек кад сам разгледао те хартије, Јшдео сам, да су то разне наредбе виших власти и кондепти разних званичних сииса, што су морали бити експедовани на дотична меета. Разгледавши те хрпе хартија, ја сам хтео да им нађем неки ред, и тек носле неизмернога труда, успео сам, да их бар некако хронолошки раскоредим. — Завод овај иостоји од 1836 године, те би дакле морало постојати званично донисивање завода од те године па до данас, на име, за педееет и једну годину; морали би постојатп односни деловодни заииеници и регистри. Међу тим од свега тога ја сам нашао