Prosvetni glasnik

353

што у неком учебнику, онда би требадо да со шегове речи нацишу и то да дође иа лесчо књиге. Ма какве добре особине биле, којима се одликује учитељево предавање, све се то може наштапмати, а кад то буде онда Ј,е моћи и остали те добре сгране да подражавају и иосле тиме ће се створити боља врста књига. Она реоорма, којом се захтева да се учебници избаце из гаколе, опет на крај краја своди се на то, да ее место садањих књига заведу друге. Можда ће учигељ одговорити, да он оним захтевом да се избаце учебници из школе, не нредлаже иегато апсолутно оригинално и са свии ново, и друкчије, него мисли само то, да изабере, руковођен ириродним тактом и својом увнђавношћу, бага оне тачке, које ће бити најразумљивије за ученика. Алп бага и такав избор може се са свим лепо и лако довести у трајни облпк, и гато је подесио за један разред, без сумње биће добро и за остале разреде, који се на истом стуињу налазе. За тим може се рећи, да деца јога нису дошла у оне године кад се нравила могу разумети кад им се усмено предаје. У томе има много истине, али опет за то, тим никако није доказано, да је књига (учебник) излишна. Књига има свакад, и поред наиеденог разлога, своју вредност, као једно средство, помоћу кога се ученику даје могућност и прилика, да у своме сећању понови оно, гато је учитељ предавао, и да се тако боље спреми за одговор на питања, која се на дотично предавање односе. Кад се једном разреду само усмено предаје, онда се и по себи разуме, да ту настава мора ићи много спорије и да ће ученици, по томе снорије напредовати ; а то има смисла само у детињем добу, кад није нужно да се лагани наиредак детињи убрзава. Пр едавати Граматику без штампаног тек- ! ста (учебника), то значи скоро исто оно, као кад би се хтело да се религија или какав катнхизис предаје без учебнпка. Учитељ ће ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

[ употребити један катихизис, па дао му се гатамиан или не дао. Ако немадне штамианог употребиће други неки, на ма био и нештамнан, или ће наиравити сам за своју потребу катихизис. У шгсоли нома никакве друге наставе, сем оне, која мора ићи ио неком одређеном плану и сталном реду, и сад ако се тај план тим редом напечата, онда је појмљиво, да од њега може бити само користи, као и то, да је за наставу штетно ако га у таком облику не буде. Учитељ, који иредаје Граматику без иаштампаног учебника, опет употребљава иеку Граматику, иа имао књигу или нсмао, или он сам по свом рођеном нахођењу скриари онако како зна све што предаје ученицима из тога предмет<1, то тако ученици имају место ираве Граматике, недозрела и неопробана „сочиненија" свога учитеља. Кад узмем енглеску Граматику у целости — и лакше и теже делове у једно —- онда долазим до уверења, да већина деце не може бити способна да је учи пре десете године. А да се опет изоставе из овога предмета тежи делови, иа да се узме само оно, што је лакше и ирема деци подеси, те да она могу учити Граматику и пре десете године — то опет не значи много ; јер у томе случају деци се и не предаје ирава Граматика у њеној суштини, него им се дају негато, што не одговара цељима нраве Граматике. Најгора врста економије у настави то је она, кад се нешто предузима за предавање пре природпе зрелости детињег разума, а ово се већ чини кад се захтева од деце нре осме или десете године да уче Граиатику у иравом њеном значењу. Ја сам већ казао своје мигаљење односно теж,ине овога предмета, које се своди на то, да је / 'раматика тежа од Аритметике, и да она ио свој ирилмци стоји на једном стеиену са иочетцима Алгебре и Геомет^шје. Кад се Грамашка почне учити у зрелијим годпнама, онда не само да она има 45