Prosvetni glasnik

РУЧГШ РАДОВИ У

да у целом теду, а нарочито у руџи, развије већу окретност, умешност игипкост. За прво треба да служи гимнастика, а за друго „ручни радови." Даље се у закону нотреба ручнога рада овако образложава: ,ве губећи свој прави карактер као васгштна установа, и не претварајући се у радионицу основна школа може и мора се довољно стараги за тедесна веџбања, како би на тај начин дечаке прицремила за доцнијн позив као војнике и занатлије, а девојчице за домаће женске послове." Основа свима ручним радовима у Француским основним школама јесу опа разноврсна и недагошки систематисана забавна занимања, која је Фребел унео у Дечија Забавишта. На та се вежбања носле у Фраицуској настављају ови ручни радови: 1. У нижим разредима основне школе: а) радови са крутом хартијом, при чему се иоглавита пажња обраћа на нрављење геометријских тела; б), плетење котарица, нарочиго са разнобојном сламом; в), лакши радови са жицом и израђивање лакших иредмета од дрвета; плетење мрежа од жице; г), моделисање простијих архитектурских орнамената итд. 2. У вишим разредима. Ученици внших разреда имају да се поуче и свикну у употребљавању пајобичнијих домаћих алатака за рад, и да умеју израђивати лакше иредмете са тестером, макљицом, сикиром, брадвом, скоблом, кесером; али сем тога, они морају научити да пзрађују лакше предмете, који се праве од жице и дрвета (каФези за тице), и на послетку да умеју моделисати сдоженнје орнаменте. Девојчице пак, поред неких радова, које и мушкарци раде, обучавају се у женским ручним радовима и домаћим пословима. И код њих је, разуме се, основа свима тим радовима они разноврсни забавни ручни радови у Дечијим Забавиштима, нз којих се Девојчице ностепено, и са свим неосетно, уводе у те озбиљније радове, који у осгалом и нису ништа друго, него продужење оних Фребелових радова у забавиштима. А кодико сама влада Француска обраћа пажње на овај предмет, и кодико се усиесима надају тамо од ручног рада, види се већ нз то''а, што су до сада већ два пута слати о држ. трошку нарочити нзасданици, који се разбиР а ЈУ У ручном раду, те су проучавади овај ЦРОСВЕТНИ ГЛАСИИК

ОСНОВНОЈ школи 361

предмет у страним земљама: Шведској, Норвешкој, Данској и у неколико и у Немачкој. Жил Фери, као министар просвете, у своме говору ири заснивању једне школе, карактерише тај нови правац, који школа добијаручнимрадом, овим речима: „По нашем новом програму, карактер наше народне шкоде јесте школа за рад. Па у самој ствари и шта су нови путови, којима смо ми, као што видите, у школи ударили? Шга је очигледна пастава, шта су школске збирке, у којима се труде учитељи и ученици да нрикупе земаљске ироизводе и отачаствене радове; шта је све то, ако није почетак рада, нрви облици васпитања за рад, елементарна нрипрема за нрактички живот, за сам рад, који свакоме Французу даје право, да се може с поносом назвати грађанипом? Шаљењ је депо показао. како се у Фабричким и појединим занатлијским радионицама свуда виде сви научни нроналасци, како најстарији, тако и најновији. Па с тога он и ареаоручује државницима, да ове научне тековине човечанства рашпре и но школама. Даље, он вели, да нема никаког бољег средства којим би се рад или какав занат могао оплеменити, пего што је то, да се покаже пегова тесна веза са оним природним законима, по којима се свет развија п креће. Ручни рад, да се направи алеменитим, то је оно, продужује Фери, што смо ми на нашем ирограму круаним словима исаисали. Ади, да би пдеменитост ручнога рада увпдели и признади не само ови, који га врше, него и целокупно друштво, узедо се је најсигурније и једино практичко средство, а то је, што је ручни рад заведен и у народној шкоди. Будите уверени: кад једанпут у школи заузме место скобла и тестера, норед циркада, геограФских карата и историје, кад се и њима угдедно место да у основној школи, и кад те алатке постану предмети паметне и системске наставе, онда ће многе предрасуде изумрети, много сталешког духа ишчезнути; онда Ке се социјални мир на клуаама народне школе ирииремати, а слога ће својим сјајним зрацима осветлити будућност народу" ') ] ) Ернст Легуве, који је као педагог и код нао радовима г. М. Ђ. МипЉевића добро познат, у једноме свеме говору о париоким оонов. школама, између ооталога вели о једној основној шкоди 46