Prosvetni glasnik

362

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Саксонски миннстар Гребер, једном приликом у Дрезди рече: Од сада се пеће ннгде правити гимнастичке сале за ђаке у основној школн, а да се при гоме не узме у обзир и потреба за радионице. Сем тога, у свима учитељским школама у Саксонској, заведени су ручни радови, у којима се приправниди обучавају и веџбају, те дадоцније могу у шкоди све из тога предмета ученицима основие школе предавати. За оне пак учитеље, којп су свршили учитељску школу, док у н.ој пије бидо ручног рада, отварају

у Паризу ово: „деца седе на клупама; на дуваровима висе различне карте: за геограФију, за мере итд. као и свуда. Избија час. Сви устају. Куда ће? Ваљда да се играју? За го није сада час. Сви они јуре у радиопице : столарске, бра.варске, радионицу за моделирање и дрводељство. Од мојих малишана буквараца сад су у један нут постале занат^ије. Место пера тестера, чекић, скобла, струга ; место диктата они сад праве столове, клупе. мале фиоко . Све, што им треба, они сами праве. После некога времена опет звони, и они се сад враћају из радионице у школу, и сад почиље географија, рачун, историја. Па зар ми иемамо шта да научимо из ове свезе у упућивању (обучавању) главе са обучавањем руке. Ја вас пећу да правим сголарнма као Русо, да би се у нужди тим занагом могли хранити; јер тешко да би ви то постигли. Али синовима богатијих класа иедостаје васпнтање протију. Женске у вече шнју, плету, мрежају, преду и цртају шаре за сиој рад. А људи ? Они мотају палац око палца или куњају, јер им је дуго време, пошто немаЈу пикака занимања. Франклин је написао једну оштроумну жалбу леве руке, у којој се она тужи , да њу ци чему не уче, а њену сестру, дешп.аку, свему. Проти мушкараца могли би исту таку тужбу подићи противу прсгију женских. Кад су прсги жепских назвати «вилински», онда би одговарало да се протн мушких назову готовани. Треба чо ;ека јодап нут ослободити од осгатака оие сгаре предрасуде, по којој човеку слободном приличп само војнички „занат"; ослободимо га од тешкога јарма залудничења и несносног роиства неумешности. О овоме ја могу из искуства говоритн; колико год сам пута узео чекић, да закујем што год јексером, увек ударим по прстима, и ја сам се чеото сам пигао : шта ли би од мене било на Робипзоновом месту. Истина, ја се надам да вас неће прилике донети на како усамљено острво. Али не може се непрестано гопорити, мислити п писати. Ручна умешноот врло лепо испуљава оно време, које би се провело у залуднпчењу. Да човек. без икаке штете за свој стручнн посао, може бити вешгак н занаџиј л, то нам доказују: Сеп.-Марк, Жирарден и Виктор Иг.о. Жирарден је сам паправио ормане за своју библиотеку, а Иго је био вешг тапецирер."

се иарочито курсови за време школског одмора, те се и они спремају за овај предмет. Ми смо ово навели само због тога, да се види, како и оне државе, у којима је и школа и иидустрија куд и камо боље развијена него код нас, полажу тако велику важност на ручни рад у основној шкоди. Досадањим напоменама о положају ручнога рада међу осталим настаиним предметима у основној школи и важности његовој за цело образовање, иа наравно и за народни живот, дат нам је површаа иреглед, који ће бити довољан за даље итачннје разматрање тога иредмета. С тиме у исто време довољно је доказаио и то, да је ово једно од најважнијих питања, која се тичу основ. школе и народног образовања, као и то, да ово питање спада баш међу она школска иитања која се нас морају много више тицати, него ма којих других народа; опо је за насједна нациопална потреба. У овоме су исказане и побуде и разлози, који су пас покренули, да ручни рад свестраније претресемо, него што је то до сада у нашој школској литератури чпњено, и да изнесемо како теорију тако и практичку примену овога предмета у основној школи. Али, ручни рад, и ако .је тек у данашње време почео добијати већу важност у осн. школи, није никако производ данашњег времена. Идеја о томе, па и сама примена у основној школи, мпого је старија, него сувремено уређење основних школа. Међу најчувенијим педагозима свију времена, међу оиима, који су положидн темељ данашљем школовању, не налазимо ни једног једнтог, који није истицао и ручни рад као један иредмет, у коме треба да се омладина веџба и обучава исто онако, као и у рачуну, земљопису итд. И Рабеле, и Монтењ, и Русо, Иесталоци, Фребед — сви они узимају и ручни рад, као један неизоставан део стварнога образовања, као један предмет, који треба да да шкоди реаднији нравац и да је доведе у већу сагдасност са иотребамаживота. Али што је за нас врло важно-и поучно у овом питању, сви се они по мало и разликују у погледима ручнога рада у настави и васпитању: код једпих је ручни рад чисто васпитно средство, код других је онег овај предмет средство га очигЛедпост у на-