Prosvetni glasnik

456

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

Да пођем даље за „данашњим ступњем научне педагогиЈе", на којем г. Ј. М. веди да стоји. Ја морам бити искрен и признати, да нису само у нас искрснуле оваке примедбе, какве се налазе у г. Ј. М. о писменпм заДацима, него да су такве мисли и на другим местима овде иди онде на видик издазиле. Тако је пре неколико година (чини ми се 1883 године) изашао један од њиховнх, (јамачно млађих наставника) са предлогом, да се укину писмени задаци домаћи, а да се на место њихово уведу многобројни насмени задаци у школи. Он је то не само предлагао, него је и у својем предмету (чини ми се у математици) увео. Ла шта би с тим предлогом ? Онјеславно ~ исмејан, а стручна штампа одазва се о љеговом предлогу и раду овако: .,Да г. Р. познаје литературу, која у то нитање засеца (илн боље, да је се о томе бринуо — додаје уреднаштво) он свој чланак не бн ни дао у штамну. ') Чини ми се да има изрека једног арап ског мудраца, која од прилпке гласи: ништа ново иод овим небом. Ваља да-нигде ова пзрека арапског мудраца нема више потврде, пего што је има у настави и васпитању. Ето, на прилику, шта је се десило са нисменим задацима у школи. Десило се, да нам г. Ј. Миодраговић брани баш ону мисао, која је тамо нзанђала и пропала, као што је мисао о великом броју писмених задатака у школи. Такав је исти случај и са другим његовим мисдима о тој истој стварц. Он, на нрилику, тражи, да „ученица морају бита саремни да из сваке партије подједнако оуду готови да раде писмени задатак. Само је наставнику остављено да изабере коју ће: најбољу, лакшу, тему или најтежу«. Другам речама г. Ј. Маодраговић тражи, да се са пасменим задацима екстемпорише, да се они са свим изненада задају. Ко са овим стварама аије довољно упознат, он бн маслио да је ово за цело какав важан педагошки разлог, док је у самој ствари ово таква мисао, која је на другвм местима практикована, и као скроз неудесна пропала. Ево, на пралику, шта вели Наеђе о тој истој мисли у програму гимнасије у Накелу за 1884 годину. 2 ) „Ми се не ') НоНтапп, ХеЛвсћгШ за 188 4 отр. 281. *) Кош§1. Оутпавјига ги Каке! 188 4.

можемо сложити са ХоФмановим нредлогом (уредп. раније номенутог часописа), да се класни рад без објаве, у неку руку изненадно задаје, те да се непрекидва вредноћа контролише. Овим путем рад лако добија карактер необике, у најмању руку особите свечаности, и тако се онда ствара осећање страха и усилахарености. Оно у школском животу и само изненађење има своје вредности, ади пека се оно примењује код усмене наставе, где оно тако што достиже свој циљ, да се постојааа верност констатује, а страхом се израда у вредности не обара, као што је то у писменим радовима". Свој чданак о писменим задацима штамиао је ИоПшаин у овоме часопису још 1880 године, н своје мишљење о екстемпорисању са писменим задацима у школа изрекао ; а. проФ. Наеђе штампао је своју расправу о истом питању 1884 године, и у њој одсудно устаје нротив тога, да се ови задаци изненадно задају ; он је тако исто мишљење о тој ствари изјавио у другој једној омањој расправи својој, штампаној у НоЉпаип-овом часопису 1884 год. Да Је нротив тога Наећеовог мишљења, бидо сам уредник бидо ма ко други од многобројних читадаца НоЉнаповог часопаса, имао шта да примети, он би за цедо ариметио, ади тога нема, и онда је то несумњав доказ, да је Наеће-ово мишљење о тој ствари азраз оног мишљења, које вдада код огромне већине насгавника виших (средњих) шкода немачких. Ето како стоји са мишљењем г. Ј. Миодраговића о нонављању и објављавању одељака за ех(:ешрога1е, н то у шкодама Немачке царевине, у онам школама, за које он вели да у њих и сами Французи „шаљу сваке године известан број младића на науке, нарочито аедагошке". А шта да се рекне о другим разлозима г. Ј. Миодраговића, које наводи против мојега мишљења о ансменим задацама у школи ? Ја сам, на придику тражио, а и садатражим да се ех1ешрогаМа смеју веома ретко задавата: највише два пут у једном двомесечју. То своје тражење ја сам поткренио програмима туђих шкода, а навео сам и друге раздоге који ме у томе руководе. (Наставиће се) '

Нздањв и штамоа краљевско-српскв државне штампарије

Одговорни уредник Шивојин П. Симић