Prosvetni glasnik

489

корист, коју ученици од таквих задатактз могу имати, оида је пре требало да број тих задатака буде лећи у школама са већим бројем ученика, него ли у школама са мањим бројем рад ученика и без задатака лакше контролише. Алп сада на један мах нред нас излази друга тегоба: ако се усвоји да у једвом двомесечју буде 6 нисмених задатака као у српском језику, онда би цаставник српског језика, који у нвжој гимнасији има 17 часова недељно, у најмању руку морао за сиаки разред добити још 2 часа не дељног рада, или сувишак од 8 часова недељпог рада за сва четирц разреда. ') Ну поред ех1ешрогаНа у нас мораће, по свој прилицн, као и свуда у свету да се уведу и домаћи (иисмепи) задаци, за које готово свуда вредп нравило, да се дају наизменце са школским (писменим) задацима. Шта из тога излази ? Излазида би наставник српског језика поред својих 17 часова недељио морао добити још 16 часова недељног рада за нреглед сампх задатака које школских а које домаћих! Колико му онда, остаје времена за науку п за. своје усавршавање ? Колико му остаје времена да носвети својој кући и својој Фамилији ? „Нека ради, за то је и нлаћен", могло би се 1)ећи на то. Нико то не пориче. Наставнпк је дуаган да ради, али од тог рада мора бити праве користн ; та корист мора бити доказавајаким п несумњивим доказима, а оправдана искуством школа напреднијег света, а пикако доказима онаке природе. какве нам г. Ј. Миодраговић наводи, где он, на прилику, тражи већи број задатака саио за то, што као „вешти паставник" сумња у истинитост мојега тврђења , и као са неком иропијом пита : „зар за месец или два да се више не може прећи но што је довољно за један нли два школска задатка?!" Сумњате г Ј. Миодраговићу ? ... Питајте етручненаставнике из вашег колегијума, нека вам они то кажу, кад већ мени не верујете. Није ди г. Ј. Миодраговић ни с тиме задовољан, ево му и других доказа. ') Овај рачун грађен је на том ос н01! у^ гаг0 се ио искуству зна, да за савестан преглед 20 Задатака ИЗ МЛађИХ раЗрСДа у НЗ,јМс11!.у руку трвба два часа наставникова рада. ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Из његових допуна и објашњења ја видим, да он Немце веома ценп због њихових добро уређених и веоиа ваљаних школа. Немцима се због тога диви. И, гле, баш ти исту Немци, којима се он тако дубоко клања, ево шта веле за ех1ешрогаП-а с погледом на број тих задатака : ,ех1етрогаНа смеју се само у већим размацима времена нисати ; наставник не сме тако често живи саобраћај са ученицима прекидати". (Б1гек1. КопЈег. Рг. 77) ] ) Ја сам и у прошлом своме чланку навео податке о давању ех1егарогаН-а из програма за гимнасије аустријске и програма за реалке краљевине Саксонске, одакле се очито види да се ти задаци веома ретко дају. То исто налазимо и у с.амим прусвим гимнасијама у појединпм школским областима. Ево на нрилику, шта се вели за ех!етрогаИ-а од стране надзорне власти за област Шлезвишку : „Задаци што се дају на 14 дана у настави страних језика, имају се тако давати, да ех1етрогаН-а долазе иаизменце са домаћим задацима (ехегсШа). 4 2 ) 11роФ. математике Наеђе у једном свом чланку вели, да ех1ешрогаН-а даје сваке 3—4 недеље један пут. Он вели да тако исто раде и друге шкоде *). Већ сам овај Факт, што се средње школе на западу крећу између 2—3 задатка школска у Једном двомесечју, кадар је да у мислећих људи изазове иитање : ама за што да се ови задаци не дају више пута, него само два пут, а пајвише три пут у једном двомесечју ? За што да се они не дају, као што наш „вешти наставник" тражи, бар некоднко пута више, него што је и самим нашим иравилима нрописано ? На ова питања даје нам ироФ. НаеНе у својој изврсној расправи о тим задацима овакав одговор: „Баш у овоме завршном прегледу појединих, добро омеђених одељака, у веџбањима, којима се поједпне истине овога одељка једна с другом у свезу доводе, у познавању Овај цитат узет је од проФ. Наеће-а из програма гимнаеије у Накелу за 188 4 годипу. 2 ) Рго{. Бг. ОИо Кић1ег, УегогЈпип^еп ипд Оекеие (иг Ље ћоћегеп 8сћи1еп 111 Ргеизвеп, 1 8 86. 3 ) Ј. С. V. НоНтапп, геНзоћпЕЈ 1пг та4ћ ипс! паШгшЈзвепзсћ. 1Јп4егг1сћ1 1 884. 62