Prosvetni glasnik

602

ИСТОРИЈА СВНТА

течај учења у Учитељској школи траје трп године, а не четири као што једо сада било. Да би се ове одредбе закоиске могле извршити, шораће ове године бити неко нрелазно стање у Учитељској школи. У том смисду, како би ваљадо са садањим ученидима постуиити, и како би се наставни нлан и нрограм имао удесити у иојединим разредима, Савет проФесорски београдске учатељске школе, учинио ми је предлог, који се у ирилогу шаље Главеом Просветном Савету те да га он изволи проучити п казати ми своје мпшљење о свему, што је у предлогу помееуто. Прилог с мишљењем има се вратити. ПБр. 7964. 27. Јула 1887. г. У Београду. Министар Просвете н Црквеиих Послова, јК. ј З аси</беви-к с . р. Савет је одлучио : да се решење овога питања уиути нарочитој компсији у коју су још раније изабрани г. г. Др. Ннк. Ј. Петровић, Љ. Ковачевић и др. В. Бакпћ и да се овој комисији додаду још као нови чланови г. г. Мил. Марковић и Ник. Поповић.

XV Прочитапа су четири аисма г. министра аросвете и црквених иослова и то прво: од 8. пр. м. ПБр. 7328. којим се тражи мишљење Саветско о уважењу година учитељске службе које је ван Србнје провела у учптељству г-ђа Јелисавета Стојићевићка, учитељица основне школе у Нпколнчеву; друго : од 13. ир. м. ПВр. 7698. којим се тражи Саветско мишљгње о уважењу година учитељске службе г-ђи Апки Узељац, учитељици нз Ваљева; треће: од 21. пр. м. ПБр. 8032. којим се тражи Саветско мншљење о уважењу годипа учитељске службе г. Милану Бошњаковнћу, учитељу из Шапца, и четврто: од 27. пр. м. ПВр. 7536., којнм се тражи мишљење о уважењу година учитељске службе г. Гаври Пешићу, учитељу из Марковца. Савет је одлучио: да се све молбе за уважење година учитељске службе заједно с нрилозима, упуте нарочитој комисији на разматрање и оцену; а Савет ће доцннје на основу комисијског извештаја донети своју одлуку.

С тим је састанак закључен.

ИСТОРИЈА СВЕТА

СРЕДЊИ ВЕК ~ ВРЕМЕ СЕОБЕ II, СЛОВЕМСЈ^Е ЗЕМ*ЉЕ 2. Бугарска (376— 751) (Свршетак)

ДогаЈјаји у Доњој Мезији, до бугарске поплаве. — На крају УН -ог века, нокорише Урало-чудски Бугари мирна словенска племена Доње Мезнје и основаше кроз кратко време јаку државу с обе стране Балканских гора и реке дунава. И ових је земаља нрошлост обележееа крвавим међународнпм борбама, што нх во1 ; аху разна племена у жељи народног опстанка и надмоћности. Трачке староседеоце

Гете, Одрисе и др, покорише око половине 1У-ог века пре Хр Македонци и основаше на многим местима у њихеој земљи споје насеобнне. Кад се голема држава Филииа П-ог и Александра Великог поче распадати, трачка племееа Доње Мезије извојеваше слободу, но за време. Иза македонског господства јави се келтска поплава. Ови се староседеаци тек ослободише, а већ Бастарана н Ркмљани ■ новедоше борбу око наслеђа њихне домо-