Prosvetni glasnik

НАУКА О ВИЉНОМ ТКАЊУ

609

епидермпе ћелице и то још на младнм, неразпијепим биљним деловима, али тек онда кад су околпе епидермне ћелице добиле у неколико с 1зој тински облик и расиоред. — Код неких (ОгсћМеае, 1пс1еае и т. д.) једна дерматогрнова ћелица поделп се у једпу већу и једну мању ћелицу. Ова мања јесте матпчина ћелица за стомине ћелице. Из ње после пеког времепа постају две нове ћелпце — стомине ћелице. Заједнички њпхов тип у нопетку је свуда подједиако дебео, доцпије може у средини јако да задебља. После неког нремена, заједничка ламела раздвојпог тпна диФеренцише се у две ламеле, које се размакну једна од друге тако, да између њих остапе отвор (нукотипа) и тнме је стома готова. У другим случајевима (Сас1еа.е, Едшве1асеае, ЕаМа^ае, СгисИегае, 8о1апеае, Рар1Иопасеае п т. д). бивају пеке претходне деобе. Тако код ТгаДезсапИа зићазрега једна дерматогенова ћелица подели се тином , управнпм на њепим уздужнпм зидовима, у две неједиаке ћелнце: једну већу и једну мању. Мања се дели у две нове ћелице , које леже једна поред друге и од којих једна, по нравилу већа, дели се такође у две ћелице, тако да сад вма три ћелице једпа поред друге : обе спољашње постају споредие стомине ћелице, а из средње уздужним типом иостају нраве стомине ћелице — тоје дакле матпчииа ћелица за њих. ДиФеренцнсањем средње ламеле заједпиког тина у две нове ламеле и удаљавањем једне оддруге постаје стома. На са свим особити начин развијају се стоме у панрата, јер је њихов зид искривљен. Н. ир. матичпна ћелица (Апеппа п др.) за обе стомипе ћелпце тако се усече у дерматегоновој ћелици да у њој изгледа као занушач у грлићу од стаклене боце; ту тин (облика V) ппје у вези са бочним зидовпма већ само са спољашњим зидом дерматогопове ћелпце и на тај иачпн доцнија стома затворепа је једном једином еиидермном ћелицом, док иначе више епидермних ћелица граниче стому. Треба прнметити, да је тнн, којим иостају стомине ћелпце, код дугачких биљнпх делова оријентован иарале^но уздужном цросвктои ГЛАСЦИК

иравцу тих делова, тако да су стоме поређане у једпом правцу. Стомппе ћелице свију биљака у почетку леже у равни епидерма , и код многих биљака задржавају тај положај п доцннје, нарочито код биљака са њежним епидермом. Али у другим случајевпма у даљем развићу биљиог дела услед растења суседних епидермних ћелица, оне могу променути свој првобитни иоложај, па се или издићи или утонутн. У овом носледњем случају спољни зидови граничних епндермпих ћелица јако су задебљали , те над стомом образују једаи спољии отпор, којп се пазива трем. Ово је доста обична иојава (н. ир. код игличастог лишћа Рпшз-врста а нарочито криптопорних Е |Ш8ећ1т -врста). Ређи је пак случај, да се стоме помаљају изнад површине епидерма. Стоме могу променом облпка својих ћелица да рашире и сузе свој отвор. Ово отварање и затварање оснива се од чести на велнчипи тургора (притисак ћеличног садржаја на мембрану), а од чести на самом облику зида у стоминих ћелица. Последње су у затвореном стању мехурастог облика а у отвор,?ног полумесецастог. Ако се па отворене стоме делује средствима, која јако привлаче воду, н. нр. шећерним раствором, то се стомине полумесецасте ћелице истегну и отвор се затвори; ако се пак делује водом (а тиме се у ћелицама новећама тургор), то се стомине ћелице искриве и стома се отвори. Дакле отварање стома врши се при новећавању, а затварање ири оиадању тургора. Осим тургора на отварање и затварање утиче још и неједнако задебљање мембране у стоминих ћелица: иа танким местима, вода прпдолази и одилази далеко лакше. Пошто вода условљава промену тургора, то се за то на тим местима ћелпца најјаче истеже при отварању. Стоме се шире на светлосги, а у помрчини се сужавају или затварају. По Унгеру стоме су V вече затворене, у јутру се отварају и око 3 сата по иодне достнжу тахннит ширине. Од правих стома, које се могу назвати још и ваздушне стоме и које реагују на светлост и кад се оквасе, треба разликовати водене стоме. Оне се слажу у грађи са ваздушним стомама, алн су обично веће и не служе гасној измени, већ излучавању водених каи77