Prosvetni glasnik

650

НАУКА О БИЛ.НОМ ТКАЉУ

механичку улогу као и коленхимске врвце. Код Б1Со1у1ес1оп -а нађене су у Сазвиаппа и ЕиззеНа. в) Праве врвце ситастих цеви нађеве су тек у новије време, н. нр. у сржи неких Ме1аз1отасе-а. Састоје се цз ситастих цеви и још аежеих иареихимских ћелица, између којих често постају нитерцелулари. 2. Сдоасено врвчано ткаље Састоји се из неједнаких елемената, који се спајају образујући врвце. Јавља се много четће но нросто врвчано ткање и назива се снопиКи судова или васкуларни сноииКи. Налазе се у 1Чеп(1орћу1:а и Рћапего^ат-а, иа за то ее те биљке и називају васкуларне за разлику од Тћа11орћу1;а н Вгуорћу1а. Васкуларни снопићи иознају се често сноља на органима и одговарају нервима и венама тих органа. Обично су врло танки н. ир. у лишћу често су танкн као човечије влакно, понекад су пешто дебљн. Код дрвенастих папрата п других дрвенастих биљака веома су дебели, могу се чесго са свпм одвојити, ако у себи имају одрвењене елементе (а то је случај код сувоземних биљака), те су онда жилави еластичнн концн (лисна дршка од боквице, Рпти1а б1пеп31з). Или се могу одвојити, ако се иоједнни оргаии (н. ир. делови стабла, плодовп и т. д.) излојке спором трулењу иод водом, нри чему се сва остала ткања разоре; или нажљивим скндањем илн исиирањем основног ткања. Нарочито се лако могу одвојити одрвењепн васкуларцц сноиићи или који су обмотани одрвењеиом оином. Тако издвојени васкуларии сноиићи цредстављају иростији или сложенији скелет или мрежу врвчаиу, на којој се може цроучавати правац поједииих сиопнћа. Саставни делови васкуларних сноаиЛа. У сваком развијеиом васкуларном снонићу разликује се внше облика ткања, те се на тај начин он мора сматрати као систем ткања. Ти различити облици ткања у једном сиопићу могу се поделити у две јасно одвојене груне, које је Негелп назвао флоем (ситасти део по Дебарпју) и ксилем (судовни део ио Дебарију). Флоем се карактерише сигастим цевима и паренхимскии ћелицама Често се у њему налазе и ликини конци (то су дугачке често неједиако задебљпле ћелице са

врло великом моћи ношења, вршећи механичку улогу), па се с тога раније називао још и ликин део васкуларног сноппћа. Ксилем се карактерише трахејама, које су понекада замењене трахеидама. Пошто образује главпу масу дрвета, то се назива још и дрвени део васкуларног снопића. — И ксилем и Флоем слажу се у томе, што осим неколико изузетака, немају интерцелуларних простора и тпме се одмах разликују од паренхима основног ткања. Ако се узме у обзир Функција, коју врше поједини елементи васкуларног снопића, то једни служе механичкој цељи, а други хранењу. У прве долазе ликине ћелице н либриФормнп конци (обпчно су краћн од ликиних ћелица а долазе заједно с њима у категорију механичких ћелица); у друге долазе трахеје, трахеиде, ситасте цеви н паренхиматични елементи. Ови други елементи назнвају се једним именом местом или местомова в})вца. Њени емементи спроводе воду и у њој растворене минералне материје ка асимилациопим органима, или пак у њима (ситасте цеви) иостају азотне, беланчевинасте матернје и шире се далеко по органима, те на тај начин служе и пренашању другпх асимилационпх нродуката. Понеки васкуларнн снопићи представљају само местомове врвце, т. ј. у њпма нема механичких елемената (Сисиг1л1;асеае). Али је нравило, да се на снољашњој страни Флоема палази ликипи концп, а на извесним местнма ксплема лпбрпФормни конци. Тако и васкударни снопнћи, у којима има тако названн Фиброзипх елемената, назнвају се фибровазалне врвце. То је обнчан облик васкуларннх снопића. Као и остала ткања тако и васк. снопићи састоје се у почетку из иотпуио једпаких меристемских ћелица, које належу нотпунце једна на другу, не образујућн интерцелуларе. На местпма, где оне постају, меристемске ћелице добпвају дугуљаст облик, пошто је деоба нонречиим тиновима све ређа, н мање расту у правцу попречног нречника. На тај начин постаје снопнћ, састављен нз узаннх а дугуљастих меристемских ћелнца и то је почетак будућег снопића, те се и назива иницијални сноииК или још н ирокамбијум 1 ) ') Одпоо ирокамбијума према диференцисању прамериотема још није свуда утврђен. У корену