Prosvetni glasnik

НАУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

дијално један иза другог, даклс у стаблу један је окренут периФервји, други средини, а у листу један лицу а други наличју. У стаблу је увек ксилем колатералног снопића окренут средини а Флоем пери #ерији, дакле ксилем лежи унутра а Флоем споља. У листу обичног облика свакад је ксилем окренут лицу а Флоем наличју. — Колатерални снопић образује прве трајне елементе у периФермним деловима. Иреобраћање меристемскпх ћелица у трајне елементе бива у Флоему у центрипеталном, а у ксилему у центриФугалном правау. Из прокамбирма најпре постаиу трахеје (заксилем) и ситасте цеви (за Флоем) и то у неким случајевима најпре ситасте цеви, у другим пак најпре трахеје, па тек онда остали елементи васк. снонића. Нретварајући Флоем своје меристемске ћелице у трајне у цеатринеталном, а ксилем у центрифугалном правцу, могу се најпосле ксилем и Флоем додирнути. То је случај код затворених васк. снонића. Али код БЈсо^у1ес1оп-а готово увек а код Сгутпозрегт -а без изузетка између Флоема и ксилема остаје једна средња меристемска зона — камбијум, те образује трећи саставни део васк. снопића у дотичних биљака (камбијумов нрстен). Често у колатералном снопићу има 2. камбијумова слоја: спољашњи и унутрашњи. Спољашњи, као и обични камбијум, производи према периФерији Флоем а према средини ксилем. Унутрашњи нак, који је уз а сами ксилем, нроизводи према средини Флоем. Такви васк. снопићи (са два Флоема) називају се биколатерални и налазе се код многнх Вко1у1е<1оп а (8о1алеае, СисигШасеае итд.). 2. Концентрични васк. сноииКи. Код ових снопића један њихов део. ксилем или Флоем заузима средипу, а опкружен је другим делом. Најобичнији је случај, да ксилем лежи у среднни (папрати и 8е1а§ше11а). У таквим снопићима трајни елементи постају из камбијума у центрипеталном правцу. Понекада се између ксилемових судова налазе узане паренх. ћелице. Ако је Флоем на спољашњој страни, онда он као каква цев обухвата ксилем и састоји се из простог нли двојног слоја ситастих цеви,апањиховој спољашњој страни налазе се нонекада ликини конци са дебелим зидовима; обично за тим долази један слој наренх. ћелица, најносле опна, састављена

из простог слоја перидермних пљоснатих ћелида. Васк. снопићи Мопосо1,у1е11оп-а чине прелаз од концентричних ка колатералним. Од васк. снопића Бко (;у1ес1оп -а разликујусе прво тиме, што између Фдоема и ксилема не заостаје никакав меристем, већ сав меристем нређе потнуно у Флоем и ксилем; друго тнме што ликини конди, који стоје на нериФерној страни сноиића или у једном луку обухватају ситасте цеви н камбиФормне ћелице, пружајући се непосредно до ксилеиа, или нак као нотпуна опна обухватају цео васк. снопић. Врло често ксилем има особиги облик: његови прстенасти и снирални судови (а они нрво посгају) леже у ди ^ергентним редовима (V), у којима постепено следују други судови, свршавајући се обично са једним широким судом. Између оба ова реда налазе се или узане трахеиде или је ту затворен Флоем. 3. Радијални (зракасти) васк. сноаићи. У њима су ксилем и Флоем ноређани радијално и наизменично, т. ј. лево и десно од сваког ксидема леже Флоеми, који прииадају истом снопићу. Развијају се дентрвпетално, т. ј. од иериФерије ка средини. Већином иредстављају просту централну врвцу. — ОваЈ је тип карактеристичан за стабла Ј^усоросИасе-а садржи више ксилемових плочида, које су спојене , образујући у средини ксилемово тело, које на попречном пресеку има звездаст облик ; или су те ксилемове плочице одвојене и само понекада местимице спојене. Флоем лежи између појединих ксилемових нлочица, а и на њиховом обиму, те се на тај начин овај тип приближива кондентричном типу папрата. У већини корена радијалан васк. снопић нредставља дентралну врвцу, коЈа је онкољена нарочитом опном, и коЈа се састоји из извесног кроја ксилемових зракова, чији су периФерни делови подједнако удаљени Једни од других. Између ксилемових зракова лежи толики исти број Фдоемових зракова (између свака два ксилемова зрака лежи но један Флоемов). Између ксилемових и Флоемових зракова лежи њен паренхим; ако се зради у средини ае додирују, онда тај исТИ паренхим испуњава дентар и нредставља коренову срж. На нериФерији целе централне коре-