Prosvetni glasnik

НАЗКА О БИХНОМ ТКЛП.У

653

нове врвце налази се такође њежно наренх. ткање, састављено из једног или два реда ћелица и вазива се иерикамбијум, а обмотан је онном васк. снопића. Број ксилемових и Флоемових зракова у корену једне исте биљке одступа; он је у толико мањи, у колико је корен тањи. Коренова дебла већине ХЈ1со1у1е<1о11-а имају 2, 3, 4, ређе 6 или 8 ксилемових и толико исто Флоемових зракова. У Мопосо1у1е<1оп-а са развијеннм, дебелим кореном број тај пење се од 5—5о и више. Понекада н.пр.кодтрава ксилемови зрацн својим периФермним деловима допиру чак до опне васк. снопића. У том је случају перикамбијум прекинут тим ксилемовим зрацима. Онисани тип имају и корени васк. крнптогама. Од њега одступају корени 8е1а§јпе11а, БусоросНасе-а, 1бое(;асе-а н ОрМо§1о8зиш-а у толико, што имају 1. ксилемов и 1. Флоемов део, па често један заузима једну а други другу страну центрадне врвце 1 ). У биљном царству има ваздан нрелаза између описана 3. тииа, који би се опет могли свести на концентричнп тип. Ерајеви васк. сноаиКа. На сваки васк. снопићу треба разлпковатн стабло и крајеве. Ерајеви су много простије грађе но стабда. Иосдедњи крајеви снопића налазе се на лиспом ободу, у каппларима лисне површине, у финим кореновим ашлицама, а врло ретко у стаблу. У колико су снопићи при даљем гранању тањи, у толико је мањи број и величипа ксилемових н Флоемових едемената. У посдедњим огранцима н њиховим сдободнпм крајевпма у дисци нема ннкаквих ситастих цеви, — ту се васк. снонић састоји само из мадог броја кратких, узаних трахеида. Ови носдедњи крајеви траниче се непосредно са хлороФидним наренхимом. Често се крајеви шире, пошто расте број н ширина трахеида, такви главичасто задебљади крајеви васк. спонића нал. се у врховима лишћа, дисним зупцима и другим местима, која имају водене стоме иди дуче какав секрет. Између трахеида надазе се мале њежне ћедице са гдатким ') неки анатоми сматрају централну ирвцу као Један једини васк. снопић, и други као суму сноиића у којој има толико снопића, колико -нарова ксилемових и Флоемових зракова. Ово последње гледиште заступа Уап г П^ћет.

мембранама; њих има у толико више, у колико је мање трахеида, тако да на самом крају снопића образују једну груну, покривену непосредно енидермом. Те ћедице одликују се од окодног наренхима и Дебари их је назвао еиитема. У дишћу већине Мопосо!;у1ес1о11-а васк. сАшићи не свршавају се сдободним крајевима, већ попречним граичицама, које спајају ноједине нерве и које имају сдичну грађу као и сдободни крајеви васк. снопнћа. Васк. снопићи у хаусторијама Фанерогамних паразита, т. ј. у органима којима се утврђују за своју дојкињу, свршавају се, као и у листу, трахеидама које су на разне начине задебљаде. Само је тешко одредити границу нзмеђу њих и судова биљке дојкиње. — У њежним кореновим жидицама крајеви васкснонића иостепено нредазе у меристем вегетационе тачке, која их образује. И при спајању једног васк. снопића са другим, опи се мењају. Такав је сдучај при нредазу гдавног кореновог дебда у стабдо Б1со1у1ес1оп-а и Оушпозрепп-а, јер кореново дебдо има само један центрадни радијадан сноиић а стабдо кодатерадан. — Такав је сдучај даље при прелазу кореновог дебла у коренове гране. Распоред и аравац васкуларних сноаиИа. Васк. снопићн једне биљке стоје у међусобној вези, те образују један систем који се провлачи кроз биљку. Међу тим расиоред васк. снонаћа раздичан је према биљним органима и према кдасама биљног царства. У корену готово свију биљака надази се само један једини ценградни васк. снопић и иде чак до вегетационе коренове тачке. Само код неких кртоласто задебљадих корена (кромпирнћи у каћунака н т. д.) теку безбројни снонићи, који нрема врху конвергишу. У биљцом стаблу има 2. врсте васк. снопића: стаблови васкуларни сноииКи и врвце лисних трагова. Први остају увек у стабду и са стабдом расту, не стоје ни у каквој непосредној вези са снопићима, који иду у дишће. Други само донекде теку у стабду, па посде нзлазе у поједиии дист, дакле нрипадају у нсто време и стаблу и лишћу. Име им додази отуда, што у стабду представљају траг листа коме припадају. Обе врсте сно-