Prosvetni glasnik

ИСТОРИЈА СВЕТА

681

ИСТОРИЈА СБЕТА СРЕДЊИ ВЕК ВРЕМ Е СЕОБЕ II. С<ЛОВЕНС)^Е ЗЕМ«ЛзЕ 3. Р у с и ј а (376 — 751) (Наотавак)

Скитија и Сарматија. — По уверавању старих геограФа, Скитија и Сарматија беху у предедима данашње Русије од Караатских гора до реке Волге (Кћа). Кроз ове земље иромицаху и у оно доба годеме реке Дон (ТапаКз), уточица Азовскога мора. Ово море друкче баром називаху (Ра1иа таеоИз) због плиткоће. Даље Дпеаар (Вогузкепез, Бапарпз), Дњестар (Тугаз, Балазкпз), Буг (Нурашз), Дунав (Мгоз), притоке Црчога моракоје вајцре Јонци назваше негостоиримним (а^емод) због многих бура , и то име доциије заменише њихни сународници гостоиримним (е%е/,год логтод), но свој нридици кад основаше насеобине на његовим обадама. Хиродот нам је очувао помен о хладној кдими Скитијеи Сарматије, у којима несносна зима траје осам месеца, те се услед тога околна мора тако леде, да кроз Иимерски Босаор (продаз Јеникалски између Црног и Азовског мора) но леду нутују одељења наоружаних војника и теретна кода. Лето је кратко и доста хдадно са кишом и грмљавином. Земљотреси су ретка нојава. Од домаће животиње коњ може да издржи зиму, а магарци и мазге угину. Нешто од овога Хиродотовог описа могло би се рећи и о садашњој клими средње Русије, у којој су зиме често тако хладне, да се жива мрзне у Москви, старој престоници; али у јужној Руспји није тако дуга, ма да од јачине не губи много. Дето је сухо и доста жарко. У Криму је опет поднебије топло, но влажно. Кимерци су најстарвји познати становници јужне Русије. Они беху арпјске породице, сродни Трачанима и некада становаху с обе стране Кавказа, и па северној обалп Црнога шора; но одатле морадоше да узмичу пред

ратоборним номадима Сколотима , које Грци назваше Скитима. Ови су дошљаци позајмили име земљишту на коме су становалн. Клањали су се мачу, који у земљу забадаху; иили крв у рату убијена непријатеља, с главе му скидали кожу и очишћеном лубањом служили се * као чашом. На годину после умрлог господара сахрањиваху коње и робове, за спомен душа њихових. Скити су становали од Дунава до Дона, и од Црнога мора на северу до реке Псоле ц извора Дњестра и Буга. Делили су се на Скитератнике, који као номади живљаху између Дњепра и Тавријског полуострва; на краљевске Ските између Дона и Донца, до Азовске отоке и Таврајског полуострва; п на Ските ораче којп обрађиваху поља, вођаху трговину и краљевским Скитима плаћаху данак, као и ратнички Скити. Пред Скитима на доњем Дунаву становаху Гети, трачка племена, а између Дона и Касписког језера Скитпма сродни Сармати. У науци је загонетно питање о пореклу Скита. Неки паучари у опште тврде да су аријска грана, само још неразвијени, као пастири; а Скитима орачима носебице иризнају да су нраоци Словена. Други веле да су туранске народности ; други опет, што је врло вероватпо, да под разним именима Хиродотових Скита ваља имати на уму келтска, германска, словенска, литавска,урало-финска, татарска и др. племена, која ројећи се у разно доба, често сграхом испуњаваху Јевропу. Многа племена која Скити покорише обделаваху изврсну пшеницу, у чему беше оскудаа сиромашна Грчка, и зато им понуди своју рађевину. Тако благодарећп узајамној потребп и с једне и с друге стране, могоше Грци већ од ночетка VII-ог века да оснивају