Prosvetni glasnik

688 НАУКА О Б I. Тии МопосоГуЈепоп-а II. Тш нормалних Оупгпозрегт-а и Ј)гсо^у1еЛоп-а III. Тца корена.

ТКАЊУ

Међу васк. криптогамама севундарно дебљање постојн само устаблу 1зое1еба, које има само један централни васк, сноппћ. Памерастем потпуно омотава тај центрадни снопић, којц мернстемовом радњом незнатно дебља, алп том радњом према сиољашњости постаје дебела секундарна пареихиматлчна кора.

I Тип Мопосо4у1е(1опСекундарно дебљање међу Мопосо^уМопима бива само код дрвенастих 1лНасе-а (Бгасаепа, А1е1 ,п8, А1ое, Уисса и т. д.). Грађа њиховог стабла нотпуно се слаже са монокотиледонским типом, само што унутрашњи слој иримарне коре образује меристем, у коме постају нови затвореви васкуларнп снонићи, који међу собом мрежасто анастомозују, докле се остали мернстем претвара у секупдароо основно ткање. Стабла ових биљака развијају се на овај начин: у прамеристему вегетационе тачке стабла ностају изоловани васк. снонићи, а сав остали меристем између њих прелази у нримарно основно ткање, чпји обичпо тапак спољашњи слој образује примарпу кору. Тек после дужег времеиа, на извесном одстојању испод вегетационе тачке, слој основног ткања, који непосредно омотава спољашње васк. снопнће, иреобрати се у меристем (то је памерпстем); ћелице му се деле тангенцијалпим а доцнијв и радијалним тииовнма и ноређане су у раднјалним редовнма ; оне су 2 — 4 пута дуже но шире. Сад у овом памернстему постају најпре прокамбпјумове врвце, а нз њих неиосредно васк. сиопнћи, којн су апастомозама спојени међу собом. Остали намеристем, који лежи између појединих секундарних васк. снонића, претвара се у трајпо ткање — паренхим, који нредставља секундарно основно ткање и који или остаје са танким опнама или му опне задебљају и одрвене, те стабла постају врло чврста. Пошто мернетемске ћелице, обрнуте премаунутрашњости, у цеитрифугалпом правцу ностепено прелазе у трајнаткања, а снољне задржавају свој карактер, делећп се и даље, то се цео меристемски прстен креће центрифугалпо, увећавајући свој обнм и остављајући га собом нове (секундарне) васк. снопвће и наренх. ћелице. Међу тим поједнне меристемске ћелпце и нрема снољашњости прелазе у трајно основно ткање, образујући секундарну кору, али је ова врло танка и састоји се из наренх. ћелица са танким оннама.

II Тип нормалних &утпозрет-а и Б1со4у1еАоп-а У стаблу дрвенастих БЈсо1у1ес1оп-а и Оутноврегт-а васк. снонићп ноређани су на нопречном пресеку његовом у једном кругу; наралелни су међу собом а и са повртипом стабла. Тај круг васк. снопића дели примарно основно т.,ање у срж и кору, којн су међу собом спојени примариим сржним зрацима. Пошто су код овнх биљака снопнћн отворени, то се сваки од њнх састоји из снољашњег Флоемовог, унутрашњег ксилемовог и средњег камбнјумовог дела. Секундарно дебљање стабала овнх биљака почнње тиме, што најпре иостапе камбијумов ирстен, т. ј. до тада меристемске ћелнце налазиле су се само у камбнјумовом делу доједнних сноиића, а сад се и трајне ћелице, које леже између камбнју мовнх делова два суседна снонића и које припадају нојединим сржннм зрацима, преобрахе у меристемске ћелнце (памеристем), те на тај пачин иостане затворен прстен. Онај камбнјум који лежи у самим васк. снонићима, назнва се фасцикуларни, а онај нзмеђу њнх интсрфасцикулауни камбијум. Међу тим између њих не постојн никаква битна разлика. — Камбијумов прстем састоји се из радијално ноређаних ћеличпнх редова ; у сваком од ових иоједнне ћелице, које леже на унутрашњој страни, почнљу се претварати у елементе секундарног ксилема, а оне пак на спољашњој страни у елемегхте секуидарног Флоема, докле средњи слој камбијумових ћелнца задржава свој карактер, дајући на тај начин материјал за ненрестано образовање селундарног ксилема и Флоема. На тај начип стабло увећава обим и иостаје чвршће.јер сад поред нримарног дрвета и цримарне коре (ирве коре) има у њему и секундарног дрвета и секундарне коре (а нод њом се разумеју сви Флоемовн слојеви, који су постали иакамбијумовог ирстена), која се друкчије назива ликина зона или просто лика.