Prosvetni glasnik

НАУКА 0 БИЉНОМ ТКЛЉУ

687

аишћу лука и т. д.). Постају лизигено: док су дотнчни ОЈЈгани млади, срж им је масивна; но пошто она даље не расте, а околна ткања расту, то јој се ћелице испразне, сасуше и раскину, а на њиховом месту постане дунља. Ваздушни интерцелуларк или су расутп ио биљном телу без икаквог реда илп су поређани са свим правилно и карактеристпчно за извесие биљке. II Интерцелуларни секрециони канали Налазе се у врло многих биљака. Постају од чести шизогено, а од чести лизпгено. У првом случају г.анал је у ночетку представљен низом иницијалних ћелица, од којпх се свака дели унакрсно у 4 нове ћелице и удаљавањем аиховим постаје на додирном месту интерцелуларни ходнпк, којп је одмах испуњен секретом. Са растењем целокупног ткања и канал се шири ; ћелпце, које га опкружавају, често се деле радијалним тиновима и образују прост слој који опкољава канал. Те се ћелпце одликују од осталих околппх мањом величпном, њежним опнама, безбројним протоплазматичним садржајем и иснунченим унутрашњим зидом (који граничи канал). Оне луче секрет у каналу. Ако се деле не само радијалним већ и тангенцијалним тиновима, опда је канал опкружен са два илп впше редова ћелица. •— Ако је пак околно ткање такво, да се оне прве ћелпце не могу размаћи једна од друге и тиме образовати канал, то се канал и не образује, већ ћелице задрже у себи свој секрет и тим постају жљездолике груие. Докле млечне цеви садрже у себи две битно различне групе материја: једне које се ири нромени материја могу н даље употребити и друге које не могу, дотле секрециони канали садрже само такве материје, које внше не суделују у размени. Ово се пзводи отуда, што ове материје увек остају у секреционом каналу, нерастварајући се н не употребљавајућн се при растењу. Те су матернје врло различите (смола, етерична уља, слуз, разне врсте гума, таиин и т. д.). Најважнији секрецнони канали јесу: 1) Смони (териентински) канали (у стаблу и лишћу већнне четинара и ТегећшШасе-а п т. д.).

2) Гумни канали (ХМЈсеае, Ату§(1а1еае и т. д.). 3) Еалсамни канали који садрже смолу и етеричпа уља (1Ттће1Шегае). 4) Млечни канали садрже гуме, смоле и етерпчна уља, која у води граде емулзију (АНзтасеае и т. д.). 5) Канали испуњенп разнпм често обојепим етеричним уљима (СотрозИае), Биљке, које имају секреционе капале, обично немају млечне судове и обрпуто. Али има биљака, у којих се налазе н једни и други у исто време (СЈгзшт, Т^арра) и у овом случају подељени су на различпте снстеме ткања; тако н. пр. код Скзшт-а млечни судови налазе се у Флоему а секрецпони канали у основном ткању коре. Ако у каквој биљци нма само секреционих канала, оии могу бпти или само у осповном ткању, илн сало у Флоему, или најпосле и у основном п у врвчаном ткању. Секрециоии каналп слажу се с млечним судовима у томе, што су као и ови дугачкп и теку нарочито у уздужном правцу готово свију оргапа, али их у појединим органима, попајвише цвету и плоду, може н не бити. Ако се повреди какав орган, којп је богат секрецпонпм каналима, то се капалн отворе и услед прптпска околног ткања на њпх иочне пм излазпти садржај, који се куии на повређеном месту и ту се стврдне. На овоме се оспива добивање смоле, слично добивању осушепих млечних сокова (оппјума и т. д.). VI Секундарно дебљање стабала и корена Пошто се у стаблу и корену многих биљака потпупо развију сва ткања, опиоргани и даље дебљају, увећавајућп све више и впше свој пречник. Код органа кратког века ово дебљање престаје после неког времена, док се код оргапа дрвенастпх бпљака продужава кроз цео њихов век. Ово бнва на тај начин, што заостане један унутрашњи слој мерпстемскнх ћелица, која производе нова трајна ткања и ова се концентричкн слажу једно на друго. Начнн, како ностаје сам меристем и како из њега постају секундарни слојеви трајног ткања, веома је различан према природи биљака. Али се ниак могу разликовати три типа са безбројним варијацијама. 87