Prosvetni glasnik
778
О КАРАКТЕРУ И ОБРАЗОВАЊУ КАРАКТЕРНООТИ
нији од свију других Словена, па и одГермана и Романа. Срби су, што се тиче вере, један од најтолерантнијих народа. И из тога се види, како им је мила слобода, за коју су се они од свију балканских народа највише борили. Српски је народ од ирироде бистар аразуман. У том погледу Србин не устуна готово ни Једном образованом народу. Српски сељак надмашује својим природним разумом сељаке других, шкодованих народа, тако да се странци диве српској народној скуаштини, у којој је већина нешкодованих сељака. Сраски ђаци, где год уче :заједно са странцима, додазе готово свагда у ред најодличнијих ученика. Срби оФпцпри у туђој војсци надмашују релативно својим знањем и својом вештином (па и војничком строгошћу и тачношћу) све друге официре. Срби уче лако стране језике. (Тако н. нр. познато је, да су Срби Гравичарп, који су се налазили у немачкој војнпчкој служби, говорили чистије пемачки него високо школовани Немци, јер су говорнли чистим књилгевним језиком н>иховим). — Све то говори у прилог томе, да су Срби од нрироде богато обдаренп интелектуалном способношћу. Српскп народ има у својој исторпји и велпких дела и великих људи: он има и славне ирошлости , која га иодпже и одушевљава на племенити и патриотски рад, — те дакле и с те стране има потребну иогодбу за впше образовање. Српски народ нема племпћа п спахија, нема капиталиста и богагаша, и нема каста које би владале једна над другом; јер код нас и у свештеничком и војничком и чиновничком сталежу (ако се тако може назвати) има више слободе и више дружевности него у другим земљама. У нас највећи део народа чине земљорадници и домаКини-, свака породица има своју кућу и земљу. Сељаци су најнонсервативнији елеменат у друштву; тудаклеможе бити нај пре сталности у раду ижпвоту. Ако је још уз то народ моралан и религиозан, и ако се иравилним васиитавањем стварају извесне трајне навике у њега, онда он има све погодбе за то, да може доћи до оне сталности, која је потребна за карактерност.
Наш народ има све те погодбе, осим последње, а нарочито му недостаје оних навика, које би му давале сталности у социјалном и економном иогледу. Наш иородични живот изишао је из оног патриархалног, задружног стања, које је било корисно у економном погледу, алн је често угушивало индивпдуалну слободу; ну још није дошао до оне слободе и међусобне једнакости и равноправности, која је нотребпа за самостално развнјање и за консеквентан рад. Наше школовање не негује и не ствара У довољпо.ј мери оне навике, које би још од младости олакшавале свесно удруживање и материјално обезбеђивање. У нашим школама нредају се више готова знања. него што се она развијају самосталним радом и дугим напрезањем у свести ученичкој. Ми као наставпици, више се брпнемо о том, како ћемо брже прећи и свршити наставне предмете, него о том, да овн постану стална својина духа ученичког. Ми се више старамо за то, да пспитамо све ученике онолико пута, колико је пронисано, и да нм дадемо оцене, него зато да их научимо својски радити, те да они својим трудом н мишљењем стеку знања и задоби.ју вештине у радовима. Мн више водимо бригу о том, како ћемо месечне, двомесечне, или тромесечне, нолугодишње, годишње, и друге одене из наставних нредмета заинсати, сабрати, поделити и тако извести неке рачунске ресултате — бавимо се дакле више таким ситничарским извођењем н свођењем бележака, него развијањем осеИања и свести о дужностима ученичким у школи и друштву. Ми водимо више рачуна о том, колико су часова ученици изостали од школе и цркве, него о том, како ћемо их заинтсресовати за иравилан рад у школн п ван школе. Најносле, ми се више бринемо о том, како ћемо ученике казннти за учињене погрешке, него о том, како ћемо у њих развити моралну вољу. Није чудо дакле, што наш народ још не увиђа користи од школе и што доста немарпо шиље своју децу у школу, јер Фактично се не постизава она неносредна, најближа и најважнија цел школовања — да снреми ученпке за иравилан друштвени живот и да их осиособи за користан рад. И наш друштвени живот још се не раз1 вија у добром правцу. Не само тако звана