Prosvetni glasnik

ПЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВПИХ ШКОЛА

799

једнцне наетавак е место и. Именице су се 1Т-те врсте изједначиле у неким надежима с именицама 1-ве врсте. Поређење .је придева ненравилно; Принадање се не казује другим већ трећим падежом. Дичне се заменице неправилно мењају, а и неки су глаголски облици оштећени. Кад бп се дакле на овај начин све до ситница избележило и у школи реченицама утврдило, нема сумње да би се у жпвом говору утицај релативно брзо опазио. Због тога мислим, да би много боље било кад би се у 1-ом и П-ом разреду сав онај програм из граматпке изоставио, па да се место тога препоручи наставницима да на ухо уче децу правилном гозору, а на систематисање би остало довољно времена у трећем и четвртом разреду. Писање. Откад су нови прописи уведени у школу, опажа се у писању приличан напредак, а у школама, у којима се на писање повише пажње обраћало, оно је врло лепо и уједначено. Ну има и таквих школа, где се још не разумеју оне попречне црте, које казују колики треба да је нагиб писмена, те је због тога свако слово неједнако нагнуто и писање ружно. На више су ми ее места жалили учитељи да у прописима оекудевају и немају на време евију бројева, због тога мислим, да не би било рђаво, кад би сваки сеоски школски одбор набавио довољну количину прописа новцем из своје касе, па да их преда учитељу, а учитељ би кад затреба деци давао и наплаћивао, па тим новцем измиривао касу школску. Може бити да би то добро било и за оне сиротне ученике, које је школска каса дужна номагати, јер би тако еигурније до те помоћи долазили. Декламовање. Чудновато је, да већина учитеља не рачуна декламовање као део сриског језика- већ га и данас једнако сматра као испитну свечаност. Ја то изводим отуда што ни у једној школи нисам нашао да једну декламацију знају више од неколико ученика. За тај се елучај обично спрема по два три

најбоља ђака који обично монотоно очитају по каку песмицу без икаквог разумевања и осећања. По негде се покушавало да се покретима искаже и неко осећање, али тада се види само смешна геетикулација која приеутне на емех дражи, и ако је често садржина врло трагична. Међу тим декламовање би могло бити од велике вредности за естетично читање и за језик, у опште^ а оеобито у оним местима где је акценат погрешан. Поред тога оно би врло згодно поелужило и за механично памћење, које је у осталим предметима из школе све више и више прогнано. Од учила за српеки језик виђао сам неке штице, ко.је не одговарају намењеној цељи. Писмарице еа сточићем, и засебним писменима биле би много боље, и кад би се њима леио манинулисало, читање би у првом разреду био врло лак и занимљив предмет. III. Словенски језик. Усиех је из овога нредмета прилично постигнут. УIII-ћем разреду, где је читање највише са српском садржином, читање је доста добро, но у 1У-ом већ иде теже. Осим тога текст је објашњаван само у иајбољим школама Неки наставници пе знају ни сами садржину прочитанога чланка а нису се ни сетили, да у преводу Оветога Писма нађу ону исту садржину. Не може се одрицати, да би лено било, кад би сваки будући грађанин српски који кроз основну школу прође, могао стеченим знањем из словенског језика, разумети црквено богослужење, и кад би основна школа могла, без великог нанрезања, толико успети, онда би овај предмет доиста био од вредностп у основној школи. Али ни у најбољој се школи не може толико постигнути, и ношто се знање из словенског језика нема где на другом месту у животу унотребити, то се и оно, што ее у школи научи из овога нредмета, у брзо заборави, и сав труд, што се око тога утроши, савршено пронада. Међу тим то се време откидало од оних предмета који имају много више практичне примеие у 102*