Prosvetni glasnik

830

ИЗВЕШТЛЈН НАДЗОРНИКА ОСНОННПХ ШКОЛА

Држим да би у арограму из овог иредмета требало изоставити у I. разреду нознавање именнца, доста је ако ученигс у овоме разре^у научн да чита. Остаје доста времена у старијим разредима за обрађивање нојединих врста речн. Декламовање — је део глумовања. За овај носао требало би дати наетавннцима основних школа бар најкраће унуство. Не треба се чудитн ако је уснех у декламовању у иојединим школама слаб. Учитељ и сам не зна нравила за декламовање, на од куда ће и моћи да унути ђака да добро декламује. Код неких наставника који су имали прилике бар да чују како се декламује, ту је што но веле н „Боже номози", али код неких и не личи оно што се декламује на никакву декламадију. Многи настанници узимају тако тешке и велике декламадије које јако заморавају дечији ум а и стрпљење. 0 тога добро би било ; кад би се у нрограму назначило, које ће се декламације у ком разреду декламовати. 2. 1 Ј ачун. Настава у овоме нромету досга је напредна а то ће бити узрок што се и са званичне етране даје највећа важност овоме предмету. Но поред свега тога што је услех у рачуну у опште в. добар, инак сам нриметио у многим школама неке непотпуности. Тако у I. разреду нриметио еам да многи насгавници дају на испиту задатке који долазе у проста вежбања. Примера ради навешку: „Колико је 3 јабуке, 4 и још 0 јабука". Наставник може овакове задатке да даје преко године, док децу у неколико не унути, али на исниту треба да покаже он резултат из тог предмета да се види да еу ученици осим јабука, шљива п крушака, упућени да раде и са другим нредметима. Вадатци из рачуна у I. разреду треба да су разноврсни; од прилике овакови: Неки трговац прода два коња, за једнога добије 4 златника, а за другог један пут и по

више; колико је свега златника за оба иродата коња добио? Или неко прода 3 краве, за једну добије 4, за другу 3 а за трећу 2 златника; Колико је свега златника за 3 краве добио Била два брата, једном је 10 година, други је млађи од првог 6 година, колико је година овом млађем ? и т. д. У старијим разредима приметио сам да је настава у писменом рачуну уназађена тиме, што су се неки наставници већим делом ба| вили усменим рачуном. У неким школама приметио сам да и бољи ученици раде веома лепо усмени рачун, док еа писменим рачуном врло траљаво стоје. Где год сам ово опазио, ономенуо сам наставннке да бољу пажњу обрате и на нисмени рачун. Код готово свију наставника приметио сам да се ири давању задатака служе етарим мерама као: окама, литрама, товарима и т. д. Напоменуо сам им да обрате већу нажљу на метарске мере а да старе са евим оставе; ношто су старе мере и законом из свакидашњег саобраћаја избачене. 3) Земљоаис. Услех у II. раз. у многим школама овога округа је приличан, у III. IV. и V. разреду много бољи. Многи наставници II. разреда греше што олако узимају нарочито „иознавање околине" и држе да ваља ово само поменуги, тек да се види да је и о томе било говора; док међу тим они не знају да је то баш оенова даљој настави у земљопису. Приметио сам да многн ученици , знаду само на памет околину евога меета. Ово је грдна ногрешка. Овај део земљописа што * се предаје у II. разреду, то је део физички, а физички се земљопис и мора највећим делом у слободној природи изучавати; тек такова наетава ће бити стварна ако ђалг види у својој околини стране света, ако позна шта је брег, планина, равница, родно поље, река, поток и т. д. Ииаче ако се овај нредмет буде изучавао само у школи, без слободне « природе, онда ће ученици из овог предмета