Prosvetni glasnik

ГИМНАСТИКЛ И ВОЈИИЧКО ВЕЖБАЊЕ

853

5. Ради тога да би ее неговању гимиаетике поклонила што већа, нажња, како од стране учеиика тако и од стране родитеља, могла би се у закон о организацији војске унети одредба, да они младићи, који докажу да су до неке извесне мере извежбани у гимиастици, имају право на скраћени рок службе у војеци, па макар евршили само нижу гимназију, или другу коју нижој гимназији равну школу. 6. Ваљало би свима еилама настати да се у напшм средњим школама за време већих и мањих одмора школских одомаћи путовање наставника са ученицима бар из етаријих разреда. Овоме нутовању био би двојаки задатак : да се ученици науче нешачити и нодноеити путничке невоље, а други би био задатак да своју отаџбину упозпДју 1 ). Поред ова два задатка они би на томе путу имали многе ствари да науче из оних наука које се у школи уче. 11о себи се разуме да би при оваким нутовањима ученике на томе нуту мо, ао водити наетавник гимнаетике, а норед њега још који наставник или старешина завода. Али докле не би средњи заводи добили своје наставнике гимнастике, овагса путовања могла би и без наставника гимнастике поднети, јер би ученицима за њихову научну спрему увек користи донела. Да би се пак овака путовања у нас могла што пре отпочети, могло би се покушати да се у нашим средњим пшолама одомаће ученичке штедионице. Ове би штедионице имале двојаки задатак : прво, да навикавају ученике на штедњу, а други и био задатак, да се на тај начин нрикуни новац, ко.ји би ') 0 вредности таког путовања ради васпитања омладине у духу наше народности видп расправу г. Јована Бошковнћа: О народности и неговању српске народности наставом и васпитањем. (Просв. Гласник св. XX за ову годину). 0 вредности тога путовања учињене су важне напомене и у расправи г. В. Бакића : О карактеру и образовању карактерности. СПросв Гласн. св. XX за ову годчну).

био потребан да се са ђацима предузме путовање од мање или више дана. Такве штедионице одомаћене су на многим другим местима, а нема разлога за што се не бв могле и у нас одомаћити. Да би се у нас са оваким штедионицама могао учинити нокушај, миелио сам да неће бити никакве замерке, ако овде као нример изнесем правила једне реалне гимназије у Берлину, по којима се управља ђачка дружина те гаколе, која дружина има задатак да прикупи новац потребан јој за путовање. Ево тих правила : „§ 1. Циљ је дружине да ученицима из два најетарија разреда створи могућност да сваке године предузму једно веће заједничко путовање. § 2. На овоме дружинском циљу радиће се тиме што ће ученици моћи у свако доба улагати прилоге у дружинску благајницу. § В. Ни један прилог не сме бити мањи од 1 / 2 марке. § 4. Новац нримају благајници, које сваки разред за се бира ; благајник запише у књижицу улагачеву иријам новца, а то исто иоред датума запише и у своју рачунеку књигу. § 5. Благајници — ношто примљене еуме сведу у својим књигама — имају иредати иримљени новац до 25. сваког месеца главном благајнику, који о пријаму издаје признаницу. § 6. Благајнике за њихове нрилоге мора квитирати у њиховим књигама главни благајник, докле главни благајник свој лични прилог нолаже благајнику свога разреда. § 7. Главни благајник има према књигама благајника унети у главну књигу ресултате сваког закључка рачуна, а тако исто и сва плаћања сваког члана са даном уплате. У овоме иослу помаже му пословођа, који је уједно и његов заменик. § 8. Главни благајник има се поетарати о томе, да ее новац под поузданим условима