Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

881

гимвазије са 8 а реалке са 7. разреда. Даље да се гшаназије деле на нижу са 4. н вишу са 4. разреда, а реадке да се деде на нижу са 3. ннжа разреда и вишу са 4. виша разреда. По овоме могде би се изједначити троразредие реадке што се ирограма тиче са в. ж. шкодом ц из таквих шкода могди би ђаци нздазитити и ићи у учитељску иди трговачку шкоду. 11. Сре/мовиИ. Доказује корисност и ирактичност свога гдедишта и тражи да се осим грчког и датинског језика учи у троразредним нижим гимназијама све оно, што би се учидо и у прва три разреда кдасичних гимназаЈа. Јеврем ИлиК. Сматра за нробитачео да се гимназије деде онако, како г. Срећковић преддаже и то из ових раздога : а.) што би издржававе оваких шкода бидо јевтиније и б.) што би гимназије на овај начпн, раније иуштаде своје ђаке у друге стручне заводе, где би могди провести дуже времена и снремити се боље за стручан правац. Љуб. КовачевиЛ. Сматра да ово дељење гимназије и одређнвање кодико ће и где бити и са коднко разреда, да то зависи од докадних придика и да о томе не треба дебатовати но оставити г. мипистру, да он према потреби и могућности отвара овде иди онде шкоде са оводико иди онодико разреда: Савет треба само да реши, како треба да буду уређене те шкоде. Др. Јов. Туроман. Крајња је потреба да дођемо до добрих и правих гимназија, и за то, што до сада немадосмо добре гимназије рамље и Ведика шкода и Вогосдовија. Нама би требадо шест цедих гимназија а оне остаде ниже шкоде нека остану ако је потреба, и нека се у њима нредаје према потреби шта се хоће. Он тражи засебне гимназије и да буду подељене на ниже и више, са 4. нижа и 4. виша разреда. Јов. ЖујовиК: Мени се чини да смо мн сви скдони, да имамо једноставну гимназију. С овим нреддогом г. П. Срећковића, чини ми се, да се иде опет на неко рачвање гимназије, а ми смо то рачвање одбацили на прошдом састанку. Само што је овде рачвање у почетку а у непримљеном нројекту то је бидо на свршетку. Савету је гдавни задатак да он утврди уређење ових гимна-

зија и да изради наставни пдан, а како ће се гимназије распоредити и кодико ће их бројно бити, то је ствар економије и администрације. Наводи за пример то, како су ностајаде данашње наше средње школе. Он гражи да гимназија буде једноставна - континуитетна — и да правац образовања гимназиског почиње одма.х у I. р. а свршава се у носдедњем. И он је зато да подеда гнмназија буде на 4 нижа и 4 виша разреда. Посде краћих говора и објашњења још некодицине чданова, председник је ставио на гласање питање: хоће ли се гимназије дедити на 3 и 5 иди на 4 и 4 разреда и Савет је са 9 противу 8 гдаса одлучио : да буду једноставне гпиназије са 8 разр. и да се деде на нижу са 4 и на вишу са 4 раз. Што се тиче питања, да ди ће се још и внша гимназнја како дедити, то је Савет мишљења : да се виша гимназија не деди ннкакоII. Прочитано је аисмо г. министра аросвете и црквених иослова од 18. ов. м. ПБр. 14.046 којнм се шаље Савету на оцеиу „Преддог за закон о измен^ма и допунама у закону о основним школама од 31. Децембра 1882 г. и изменама и донунама од 20. Аирила 1885 год." и „Преддог за закон о окружним шкодским одборнма". Писмо г. миниетра гласи : * Главном Просветном Савету За прошдих пет година увидело се да у закону о основним школама има празнина, непотнуности и таквих опредељаја, који се ни до сад нису могли да изведу. Да би се све то поправило, нашао сам се побуђен пред Главни Просветни Савет изнети преддог за измене и допуне у том закону. На нрвом месту цељ је изменама да основну школу утврде на основи чисто народне основне наставе. Шесторазредна осн. школа у Србнји не само за садашње доба, но за некодико деценија унанред немогућна је. Она се не може остварити из више раздога, а главни су : 1) што наше општине, којима она на терет пада зато немају довољно средстава ; 2} што држава нема довољно учитељских