Prosvetni glasnik

910

ПРИЛОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ НАШОЈ

у којем је вода успела, да у неколико поврати хоризонтални, равнотежни положај евојој нодлози. Он дакле одговара каскадима. Треће етадије у развитку водопада, где су степениде још и даље подељене, код нае нема, ако јој није сличпа ршшљка на Моравици и змајевац на Чађавици. Ако су етеиенице код скоковца дотле испране и однесене, да је ту застао само јачи нагиб онда водопад прелази у последњу етадију развитка. — брзаке, брзице, брскуте, код нас врло честе код мањих планинских река а има их и по Дрини, Морави и Дунаву 1 ). Поред ових наших постоји у Хрватекој и Далмацији и термин слаи, који је код г. Елајића 2 ) овако деФиниеан: „Кадкада се корито гдекоје ријеке, оеобито у горњем току острмљује, те вода не може више тећи обичним током већ се брзо руши са високе стијене дубоко и еилно у ниже етране. Такве појаве зовемо слаиови." С оваквом ее де®иницијом елаже и слика пада Олуњчице код г. Клајића 3 ) и опис тога слапа од А. Ткалчевића, јер он вели да се Олуњчица разаије, и „пада у задњем реду на двадесет и три мјеста у 18 — 20 т нижу Корану". Па и елаи Цетиње, који ее зове „Велика Губавица", и који је лепо опиеао Оп. Фортис, одговара поменутој деФинцији, пошто се и ту „вода сурвава са виеоке хридипе (до 100 ш в.) уз силну буку и муклу тутњаву." Према овоме код слапа се вода острмљује преко вертикалног одсека ; он је термин за прву стадију у развитку водопада. Можда ће изгледати да је овакво ехватање елапа у супротности са водопадом, који јекод наепознат под именом слана Кркиног, јер је он степеност и сличан нашим скоковцима, а осим тога вода му при спадању

') Висином, оа које се вода стропоштава најчувенији је јоземитски водопад у калифорниској Сијера Невади (висок око 680 м.), а количином воде — водопад на Рајни код ШаФхаузена, Нијагарски, који је знатне висине (49. м.) и Викторијин на Замбези.

2 ) Природни земљопис хрватске стр. 2 64.

3 ) Исто дело стр. 269.

издаје шум као код букова, али народ њега и не зове слапом већ, због хучања и бука водиног, „скрадинским буком 1 )". Према томе је водонад или пад (Сћи^е А'еаи, \Уаз8егМ1) апстрактан и ошпти термин, а конкретни народни термини за разне врсте и ®азе у развитку водопада јесу : слаи, скоковац, рииаљка, (81а,и1)Ш1) и брзаци, или брскути. Бучине — Неке наше планине, које се састоје из кристалиничких шкриљаца, као што је Црни Врх између крагујевачког и јагодинског округа, Јухор јагодинеки, или део ланца планиског између Гучева и Јагодње, врло су распарчетане и изодвојане нотоцима и речицама. Ови ти потоци имају стрмне стране, врло су дубоки, јер је тај терен слабе отпорне снага према денудацији, немају великога пада, те вода, кадје има у кориту, само по негде бућка и, због велике дубине, једва се чује. То су дубоки иотоци или бучине, којима је аз особина и име изведено. Тако их зову око Дренка на Црпоме Врху и у Подрињу, где су нарочито лепо развијени око Костајничког Виеа. Они су орограФијеки важнији, али еа свим противни Виловитим плшВилиним потоцима који су велике штеточине и узрок бујицама и понлавама. Планина и њени делови. Код г. Карића има тачна де®иниција планине : узвишења, која се састоје из више већих или мањих и на разне начине састављених брегова, која се простиру појаче и ширином и дужином и висином, и којима је језгро тврдо камење, зову се планине. То је, у главноме и појам планине у народу. Код г. Мишковића је то гора или иланина 2 ). Та се два појма ') Опнс ((Скрадинског бука» С. МиленкОвића у Природном земљонпсу Хрватске стр. 27 3. 2 ) ( ( Математичка и Физичка геограФнја." Кад више брда или брегова отоје међу собом у неарекидној свези, аи мп га свеза на неком месту ивривена и исирекидана дила, онда се то. зове гора или планина.