Prosvetni glasnik

ЗАПИС1ШК ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САНЕТА

морају известити директора кога ђака уче, па према томе двректору је лако водити контролу. А кад се против злих наставника стане и по новинама писати, због њихових лекција, тада је дако кривда казнити. Ако се забрани наставнидима средњих школа давање приватних часова, ко ће по унутрашњости Србије поучавати слабије сиособна ђака ? Грешно би било призпаги несавесност већини наше интелигееције само за то што се међу 250 њих двојица нађоше рђави. Рђава човека никаква наредба неће начинити добрим. Најзад ако се хоће баш неки нарочити „запт" да се удари на наставнике средњих школа — што ми мислимо да је ненотребно — тада нека се израде нарочита правила о давању приватних часова ученицима средњих школа. По нашем мишљењу довољно је оно што је казано у распису од 18. Јуна 1886. ПБр. 5048., само ако се све оно од стране директора тачно врши. 20 Октобра 1887. у Београду. Др . Н. ј Ј. ЈТетровић ЈА и<л. Марковит. Савет није усвојио поднего му мишљење него је после дуже дебате одлучио: да се предложи г. министру просвете, да строго забрани свако држање приватних часова по средњим школама од стране наставника који сами у тим школама предају; н да се г. министар умоли, да овај принцип унесе и у сам закон. VII. Прочитано је иисмо г. министра аросвете и цркв. иослова од 28. ов. м. ПБр. 11.601. којим се унућује Савету наставни ирограм за телесно и војно вежбање у средњим школама с препоруком , да га Савет прегледа и редигује, како би се могао штампати за потребу школа. Савет је оддучио: да се умоле г. г. Љуб. Ковачевнћ и др. Милан Јовановнћ да изврше у програму оно што г. министар тражи.

VIII. Прочитан је реФерат г. Димитрија Јосића проФесора учитељске школе, о „Граматичици" за III. р. основних школа од г. Жив. П. Симића, проФесора учитељске школе. Тај реоерат гласи: Главном Просветном Савету Одлуком Главног Просветног Савета на 352. састанку од 30. Септембра ов. г. упућен је мени рукопис г. Жив. П. Симића под насловом Ђ Граматичица" да га прегледам и кажем: може ли се ова књижица употребити као помоћна ручна књига за ђаке III. разреда основних школа. Ја сам најтачније прегледао део рукопис и нашао сам, да по садржини одговара потпуно ирограму од 20. Јула 1884. —, где је прописано шта се има научити у III. разреду из граматике, — а обликом својим одговара исто дело потпуно свима педагошким захтевима. Поред овог рукописа, ја сам овом приликом опет тачно разгледао пређашње две књижице г. Живојина П. Симића: „граматичицб за I и II. разред основне школе, и нашао сам потпуну сагласност између њих и ове „граматичице" у рукоиису, одређене за III. разред основне школе. Ну покрај овога, ја сам сада прегледао и књигу: „ Сриска граматика за основне школе у краљевини Србији, по програму од 20- Јула 1884., написао Жив. П. Симић*. Ово Је државно издање. — Поређујућн ову књигу са прописаним програмима нашао сам, да је у њу ушло све оно, што је у оиште прописано за основну школу, с тога и не стоји на књизи обележено, коме или којима је разредима књига намењена. На основу свега овога, част ми је изнети Главном Просветном Савету ово као своје мишљење: 1., Да министарство просвете прими ово оело г. Живојина Симића и да га штамна као ручну књигу за ученике под насловом: »Срнска граматика за III. разред основне школе у краљевини Србији, по програму од 20. Јула 1884*. — За ово дело слободаа сам предложити хонорар нисцу од 100—.120 динара по штамианом табаку обичног Формата I књижица за основне школе.