Prosvetni glasnik

Б О Ј Н А К А М Е Н И Ц И

томе крају земље. Али у овоме гдавноме иоходу сада противу Ниша, пе налазимо впше главну команду овом војском у његовим рукама, и ако он тако славан и познат беше на томе крају. „Правитељствујушчим совјетом" српским у то доба, као и државним уздицама готово, дрмаше п руковаше необичном јачином духа свога а по властитој и необузданој вољи, Младем МиловановиК. Овај необичпо силни и гдасовити снн Крагујевачке нахије — села — Ботуња — својим богаством н речитошћу успео се беше на највпшу висину међу свима војводама ондашњпм одмах до Еара-Ђорђа. Кара-Ђорђе га је јако водео и уважавао и имао необичног поверења у њему. Отуда је Младен имао веома јаког утицаја на Кара-Ђорђа. Младен пак и Милоје, земљаци беху одавна нознати и добринријатељп. Још пре рата као трговци били су један другом блиски пријатељи. Сем тога везани беху и сличношћу карактера. Младен п Мплоје беху нераздвојни пријатељи у животу, истоветнн грамжљивци за богатством и влашћу, кад је се отночео рат и нешто успело, дакле п подједнако сујетни и подједнако гордп на своје господство и богатство, беху у своје време преставници највећег господства. Као давнашњн познанпцн н добрн пријатељн, ималн су и искреностн н необичне поверљпвости један на снрам другога. Онн су један другоме слободно саонштавалн тајне своје без зазнрања и нлашње да се оне могу открнтп н дознатн. За време борбе са Турцима, они су финијнм начпном и нреко других, млађих, долазилп и до богате пљачке, а умели су вешто и куповати разна добра и имања, на једној продајн, по врло јевтину цену. У многнм таквим делима и предузећима, они су бпли ортаци, те су тако дошли били до огромног богатспт. После су н тиме сејошчвршће везали један за другог. У целој нашој новнјој историји, нема више примера толике дружбе, новерљивијих односа, љубави и пријатељства међу двојпцом знатнијих људи, као што је тај нрнмер нријатељства између Младепа и Мнлоја. Ну, у осталом, „с1е аплаИа" њиховом, овде више да пишем, држим, да бп било сувншно, јер ми је у овој цртпци друга цељ. Алп да је заннмљпво њихово нријатељство за посматрача п пснитача карактера људских, ван сваке је сумње. Ну, мене је се

као нсторика тпцало то само — да изнесем, да бн се догађај каменпчки боље разумео. Младеп и Милоје беху дакле везанп необпчном љубављу н пријатељством, чему су све сувремене војводе и дивиле се и осуђивале. Младен нак дејствовао је на Кара-Ђорђа најсилннје. Управо ништа готово Кара-Ђорђе није нредузимао без претходног сноразума или саветовања са Младеном, а много што — шта радпо је, што му је Младен просто само казао н преставпо да треба радити. Кара-Ђорђу је Младен био нознат као богат и увиђаван трговац — пре устанка, онда, дакле, кад Кара-Ђорђе није важио готово ништа, а Младен био сила као богат и чувен трговац. Доцније, кад је револуција у Србији дигла другог, на место првог, до онда мање важног, на Кара-Ђорђа је дејствовала појава и личност Младенова, норед ранијег утиска, и друге неке особине Младенове а и друге неке прнлике. Прво и прво Младен, кад је беседио и нред скупом и пред сампм „вождом", он је беседио тако вешто, да је све присутне заносио својом беседом и нридобијао одмах за своје разлоге. Исто и данас, знамо, колико говорљив човек н воле се и поштује у друштву. Често се дивимо и пошту односимо говору човека — говорника, ако је он добар, па ма га дубоко мрзпли за све друго. Често се дивимо и говорнику, који вешто уме да се нравда онде, где свн увиђамо да је зло чинно и зло радио. Беседа Младенова, његова лепа и достојанствена појава, бистрина ума, скопчано то све са материјалном моћи — богаством — отворила је Младену дејствовање онде где је највнше требало, на да влада и буде силан, у јуначком али поводљивом, у доброме али плаховитом срцу, трећега му земљака, у Кара-Ђорђу. Не могу да тврдим да је Младен хтео, да буде оно, што је у Историји остао; можда није то увиђао или предвиђао. Али је генију Кара-Ђорђевом, то било десно крило, које, дејствујући на његову готово једину слабу страну, новодљивост, водило га је и одвело нропастн, коју сваки Србин са сажаљењем и болом у души и данас саосећа. Онај, који је сузбијао страхотну силу, сплу турску, онај, којн се с нравом онева и слави као један међу оних седам великана, које Јевроиа дарова људству у почетку овога века; опај, кога никаква еила