Prosvetni glasnik

13*

В 0 Ј Н А II

А М Е И II Д И

паду од исте вароши. Приспевши овако бдизу ове вароши, војска срнска ту се стани и подигне у Каменицн и па земљишту око Каменице шест шанчева, и у њима се утврди '). Први шаиац, најбдижи Нишу нацравиди су Срби на Чагару , с ове стране реке Нпшаве. У овом шанцу био је с војском војвода ресавски, Стеван СинђелиК. Под његовим зановедништвом бидо је око 3.000 људи. Интересно је што приповедач овог догађаја Илија Ћоса 2 ), и то каже да су се три дана инатиди око тога, ко ће да гради шанац на Чагару. Други шанац био је подигнут у Горњим Матејевцима. Ту су биди с' војском Петар Добрњац и Хајдук-Вдљко. Они су од придике имади око 4.000 војника. Трећи шанац био је подигнут вишеМатејеваца. Ту је био параћински војвода, Илија БарјактаровиА, родом пз Извора, округа ћупријскога. Четврти је шанац био у самој Еаменици. Ту је био Милоје ПетровиЛ, гдани војвода над свом оном војском, са нахијским четама, са комором и џебаном. С њиме је бидо око 6.000. људи. Пети шанац био је изнад Еаменице, више цркве. Ту је био војвода Пауљ, родом из Мељнице, округа пожаревачког. И он је имао око 3.000 људи. Шести је шазац ископат у Доњим Матејевцима и у њему су биди бећари Мидојеви, којих је могдо бити 2—3.000. Хајдук-Вељко имао „е једно одељење коњице, да притече у помоћ, где треба. На томе земљншту бидо се тако ушанчидо, утврдидо и распоредидо око 20.000 војника срнских, 3 ) сакупљеннх из разннх крајева ') Ја узимам да је било шеот шанчева иодигнутих према Нишу по причању Ишјв Ћосе, Гласн. Срп. учен. дррштва, стр, 150, 151, а и по тврђењу Милићевић а, Киежев. Србија, стр. 7 98, Међу тим у Гласнику II. страна 20 8 и даље, налази се штампан препис оригиналног састава митрополмта карловачког, Сгевана Стратимировића о овом боју. Он је то написао по причању Милоша Урошевић а, и ту се каже да су се Срби устројили у једанаес т логора. А у преводу Медаковића : устанак срнски од 1 806- 1 8 1 0 год. каже се на страни 121 — четирн шанца. Дакле ја мислим да је најнриближнија истини средина тих разних навода. 2 ) Гласник III. стр. 15 1. 3 ) О величини војске српске разни извори различито показују. Неки кажу 10,000 војника неки 12000 Гласници И. н III. (2.) Д&нило Медаковић у својој повјестници српскога парода, књ. III. сгр.

окодних, као из округа адексиначко ћупријског, јагодинског и т. д. Војска тако снремна ишчекивада је даље наредбе својих војвода. II. Каменичке војводе; љихов карактер и међусобии односи Нема сумње да од вештине, храбрости, знања и карактера војвода, као и од сдоге и хармоније у њиховом раду, много и погдавито готово зависи успех иди неуснех војске. С тога ћемо мадо промотрити прошдост и карактер гдавнијих војвода срнских на Каменици, њихове међусобне и узајамне односе норед н за време оне ведике борбе. Ратни савет каменички сачињавају шест војвода: Стеван ОинђелиК, Петар Добрњац, Хајдук-Вељко, Илија БарјажтаровиК, Пауљ и Милоје ПетровиЛ. Све су то људи, којн су у многим бојевима до тога доба издржљивошћу, и храброшћу својом иди иначе разборитошћу и умешношћу својом неки вшпе неки мање, осведочиди да су дбстојни за војводе. Сваки је од њих био већ учинио ма какву усдугу отацбинп својој — у раду за њено осдобођење. Према томе, то не беху на Каменици људи нови као војводе, но већ онробане војводе. Ну од свију њих беху најчувенији дотде, а и најгдавнији тада Милоје ПетроеиЛ Тр навац и Петар Добрњац. Мидоје Петровић био је син Крагујевачке нахије из седа Трнаве, а Петар Добрњац из Пожаревачке нахије а седа Добрња. Оба су носиди надимке (придевке) „Добрњац" и „Трнавац" по својим родним местима. Они су одмах у прво време устанка Кара-'Борђева, уснеди се до такве важности да су заиста биди ведики „госнодари", и од замашног утицаја на ток земаљских посдова. Истина је, да је се нрви више умешношћу и богаством ведиким успео до ведике висине у устанку, а други више својим јуначким дедима. Добрњац је нарочито био стекао непобитних засдуга за устанак и осдобођење јужних округа Србије. С тога је у тим окрузима и био јако уважаван, а и од ведиког ундива. С тога је вазда дотде и бивао гдавии војвода дедиградске војске и старешина на

207. каже да је ту могло биги српоке војске око 25.000. Ја сам и овде узео као неку средипу која мч се иајвероватпија чшш.