Prosvetni glasnik

И С Т 0 Р И ,1

А С В Е Т А

валу, Кај, брат Марка Антонија, нођб на Даке, али би разбијен. У то умре Беребиста и његова годема држава распаде се на неколико одбојних делова. Тиме се користише Римљани и нод Октавијем Августом наставише рат. Видевши оиасност пред собом, дачка се нлемена опет здружише зарад опште одбране и за краља изабраше Котисона. Он поведе војску цротив Римљана, иређе Дунав, но ту га дочекаше и разбише римски дегиони под војсковођама Кнејем Лентулом, Друзом и Тиверијем. Место да клону духом, Даци наставише борбу до Домитијана, кад су под краљем Децебалом разбили неспремну римску војску и нриморали Римљане на срамни откуп. Римљани су плаћали Дацима данак до Трајана (85 — 100). Да скине срамоту са римскога имена, М. Јл. Трајан предузе први свој дачки поход (101). Кад је се иобедоносна римска војска нриближила Децебаловој престоници, дачки краљ иохита да се мири, на што пе хтедоше да нристану Римљани. Онда Децебал са најодабранијом пратњом свога града изађе да умилостиви ненријатеља. Трајав се најзад помири цод условом: да Дакија призна римско старешинство, да разруши градове, нреда убојне справе и заробљене Римљане. То притврдише дачки посланици у име свога госнодара и пред римским сенатом. Међутим Трајан, нравом назват иобедиоцем Дакије, у триумФу је ушао у Рим. Али тек што Трајан напусти Дакију, гласови о новом устанку допреше до римске престонице. Децебал је позвао земљаке и суседпа племена на заједничку борбу нротив онштега непријатеља, Римљана. Трајан озлојеђен неверношћу Децебаловом, крену по д..уги пут своје легијоне. Године 105. пошто је подигао величанствен мост нреко Дунава између Кладова и Черне (Чернец), пређе с војском у Дакију ; а ту га опет очекиваше стара ратничка срећа. Одржавајући нобеду за нобедом, дође пред ВагптедеШа- у, Децебалову ирестоницу и кад виде како су Даци обесили Римљане, преваром ухваћене, заповедн војсци да нападне град. Ражљућени римски војници западише градске зидове, уђоше у град и грађане ставише нод мачеве своје. Многи Даци, а међу н>има и храбри Децебал сами себи одузеше живот, да не би доиади римскога

ропства. Тако је Дакија постада римска провинција (106). У то доба Дакија беше пуста. Цвет народа паде бранећи отаџбииу, остатак побеже у туђе земље. Да од Дакије начини одбрану царевини и спречи уиадаје источнпх варвара у Подунавље, Трајан отпоче насељавати нову нровинцију (Тегг -у Рошаи -у) кодонијама и грађанима развих дедова државе, нарочито Итадије. Тако је кроз кратко време романисао западну Дакију, док је источна још дуго бранила своју пародносг. Стара дачка престоница (Заиш2е §е (;и8а) названа је ЈЈ1рг-ом Тгајап-ом Аиди&1-ом, као римска грађанска насеобина. После постадоше Ари1ит, 8аИпит, Ро1а^Ј$а, Nароса, војне иасеобине у планинским крајевима. Зарад дакшег војног кретања и гаобраћаја, Римљани и овде начинише нутове, водом снабдеше градове, ноднгоше храмове н позоришта, отворише рудннке, вадише из њих здато и сребро и кроз кратко време веома упапредише Дакију као провинцију, коју Адријан подеди на горњу и допу, а Аврелијан и на средњу. Последњи цар, да би осигурао балканске земље од понлаве, која нод Галијеном задесн Дакију, кад су Готи (271) заузели биди већу, источну подовину ове земље, одлучи да римске насеобине из старе Дакије нренесе на јужну обалу Дунава, између једне и друге Мезије. Ади грађанске рнмске кодонисте већ одомаћене на дачком земљншту нмађаху својих баштина, породнчних и суседних веза, интереса узајамних и толико драгоцених успомена да се не могоше раздвојити са постојбином, ма да нм тешко беше видети, како их остављају војска и чете намењене јавној служби. Грађани старе Дакије нису могли да се одупру навали ратоборних народа са нстока, пред којима узмицаху и римски легијони, па с тога се повукоше из равница у крајеве нриродом скдоњене: једнц у подножје високих планина, други опет између Одте, Дунава и Карпата где су под именом румунског баната створиди државу, која се доцније прошири и над осталим вдашким земљама. Кроз планинске крајеве ове државе не могаше да продре ннко осем Хуна, док кроз Подунавље и друге румунске земље промицаху Готи, Жаркомани, Хеаади, Словени, Авари, и др. За владе цара Константина варвари поидавнше ове земље и то га нагна да начннп