Prosvetni glasnik

записнмк гллвног просветног саветл

мост иа ушћу Олте у Дунаво ; да зарати па Готе, разбије их и подигне у Румунијн више тврђава, као Сопз1апИо1-у, ИевгсГи-у, 8гсЉти, Ђарћпе. Посде Константина до Јустијана 1-ог Гумуни оиет беху остављени самима себи. Јустијан је за неко време осдободио Румунију, да после падне у руке дошљацима, међу којима иарочито ваља поменути Словене. Измешани са иародима разнога порекда, Сдовени од незапамћених времена становаху у средвем Подунављу. Њихне кодоннје у данашвој Вдашкој јавшпе се са Хунима и нарочито се умножише придодаском новпх дошљака уз походе разних народа, који туда продажаху. Кад су Авари око подовине М-ога века овдадади угарским Подунављем, покушади су своју вдаст пренети и на румунско земљпште, које беху обишди у походу. Тада сдовенска народност Румуније беше тако снажна, да већ постојаше савез сдовенских жупанија под знаменитим и храбрим погдавицом

Аовретом, који заповеди те убише аварске посданике, кад но жељп свога господара затражише знаке покорности и поданства (564 568). Због тога Аварн, добивпш дозводу да као византијски савезнпци прођу кроз бадканске земље, нападоше на румунско Подунавље 581, опденише га, ади Сдовепе не покорише. Сдовенски едеменат Румунпје још више ојача додаском Урадо-чудских Вугара , који рашпшире сдовенску државу над обема обадама дољега Дунава, до реке Тисе. Утицај сдовенски на староседеоце Румуннје осетио је се не само у њихном језику, богатом сдовенским пменима за кудтурне називе, но и у књижевиостп, у којој се ппсадо до новијег времена но начину сдовенске, нарочито српске средњевековне писмености. Дружба сдовенскога света са Румунима огдеда се и у подитичким догађајима ове земље средњег века, чему ћемо наћи доказа на другом месту. (Наставиће се)

Записник Главног

САСТАНАК ССС1Х1У 16 Децембра 1887 год. у Београду. Били су : Ћршилац дужности иредседника Главн01 Просветног Савета Ј. ПециЂ; редовни члановп : Др. Мил. Јоваповић, ванредни чланови : П. СреЂковиЂ, др. Јов. Туроман, Јевр. Или-ћ, Јов. Ђор1)еви-ђ, др. В. Бакић, Стев. Ј1овчеви1ј и Ф »1Л. Видакови1|. Деловођа Мил. Марковиђ. I. Нрочитан је и цримљен занисник 365-ог састанка. II Црочитан је реФерат г. Момчида Иванића, цроФесора крагујевачке гпмпазије о књизи : »Српска народпа епопеја" од г. Мидана С. Ђуричића. Тај реФерат гдаси: Главном Просветном Савету Прегдеаао сам књигу. „ Сраска Народна Еиопеја' два јавна иредавања Мидана С. Ђуричића — У Београду штампарија нанредне

Просветног Савета странке 1885. Цена 50 п. дпн. „Страна 41. Омања осмина. Неиовезана. Гдедиште, са кога писац посматра свој предмет, обедежио је овим речима: срнску народну епопеју расматрам као депу књижевност по својој (тако.) садржини и Форми." Стр. 5. — А шта разуме писац под српском народном епопејом ? — и на то је питање одговорио овим речима; „—цедину иди прави садржај Српске Епоиеје састављају ове песме: 1). Косовске песме, 2). Песме о Краљевићу Марку, 3). Свадбаринске несме и 4). Песме Хајдучке. Сриску Енонеју завршују несме о Осдобођењу." — стр. 6. Пре свега морам казати, да је погрешна осиовна мисао пишчева о српским иародним песмама: оп их сматра као органску цедину, епопеју, а оне су поједине народне песме, исневане о гдавним догађајима и јунацима, који се, у размаку више од четирп века, истичу у народној борби против Турака. Борба нротив Турака јесте гдавнп мотив скоро свнма, напред поменутим, ернским народним несмама;