Prosvetni glasnik

102

ЗАПИСНИК ГЛАБНОГ ПРОСВЕТИОГ САВЕТА

држава сви девет браКа, 34. — она му се одазове с речнма, 27. 3. Недоследна уиотјоеба источнога говора-. видио, 19. покрај впдео, 19. — видиди, 34 37. — покрај: видели, 19. — гди, 20. 4. Русизми : Милош је млад идемић и добио руку дарске ћери благодаре&и својим личним врлннама, 8. — непобедпм, 21. 5. Стране речи, које као међународне речи и научне назпве не бнх нстнцао, да пнсац не нуди ову књигу и за поклањање ученицима основнпх школа: колосалну виснну, 4.— лирска песма то је песма субјективна. —- Еиска песма —■ објективна, 4. —• интрпге, 14. — сдике иатриотизма, 15. 6. Интериукција и стил, на многим местима нејасан и рогобатан, вндеће се из овпх примера: „Посде Грка у појезији прво место заузимају Србп, ово ведим не зато што сам ја Србин, но што су то казадн и научњаци најобразованнјих јевропскпх народа кад су први пут у преводу Гетеа и Француза Д'аврпједа сазнади за српске народне несме. — 3. — Срп1. У овим иредавањима: 0 Иване, о мој мидн брате Нерођени као и рођени Немој' тако кнезу казпвати Јер ће нам се кнеже забрпнути И сва ће се војска нопдашнти, Већ овако нашем кнезу кажи: Има доста војске у Турака Ад' с можемо с њима ударити Јера није војска од мегдана Већ старе хоџе н хаџије Који боја ни видели нису Истом дошди да хлебом хране Стр. 15. —

ску Епопеју отпочињу Косовске песме, њпх је изазвао и покренуо ведики догађај у Историји Српској „Бој на Косову" то је историјски а уједпо и трагички моменат у животу сриског народа, који у мањем песничком иароду но што је српски, био у стању да покрене Епос. — 5 — 6. —■ Српски нар. песник нпје био у стању, да као што је старац Омир завршио своју нрву подовину Епоса победом Грка над Тројом заврши свој епос победом Срба над Турцима на с тога је морао да оставн Епосу могућност да посде некодико векова буде продужен н завршен па је то и достигао. — 22. 7. Техничка страна ове књиге такође је врдо сдаба: штампарских грешака има много. Иа ако данас предавачу и писцу ваља замерити за свекодике, напред наведене, граматичке и стидске грешке, још више му ваља замерити за непажњу и немарљивост при навођењу, управо исииснвању, стнхова из Вукова зборника српских иароднпх песама. Да то покажем, ја ћу истаћи некодике наводе: 2. У II. књизн Вукова последњег издања нар. песама

0 Иване, да мој миди брате, Нерођени, као и рођени! Немој тако кнезу казивати, Јер ће нам се кнеже забрннутп, И сва ће се војска пондашитп, Већ овако нашем кнезу кажи: „Има доста војске уТурака, „Ад' с' можемо с њима ударити, „ И ласно их иридобит' можемо; „Јера није војска од мејдана, „Већ све старе хоџе и хаџије, „ Занатлије и младе Иарџијс, „Којп боЈа ни впђеди нису, „Нстом пошди, да се љебом ране. Стр. 313. — 314. „Ој бога ти, кнежева војводо! „Што си тако коња ознојио? „Не ндеш ди са иоља Косова? „Не виђе дн честитога кнеза, „Господара и мога п твога?" „Ој бога ми, царице Милице! „Та ја идем са ноља Косова, „Ал' не виђех честитога кнеза, „Већ ја виђех кнежева зеденка, „Ћерају га по Косову Турци." Стр. 308.

Ој богати кнежева војводо Што си тако коња ознојпо И у бјелу пену обукао Не идеш ли са поља Косова Не виде ли честитога кнеза Господара и мога и твога? Ој бога ми царице Мидице Та ја идем са поља Косова Ад не виђох честитога кнеза Већ ја виђох кнежева зеленка Терају га по Косову Турцп. Стр. 18.