Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК главног ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

вост: „за крст часни крвцу прољевати". То се казује у другој засебној тгесми „Муснћ Стеван" п у удомку косовске несме, где се казује Л.азарева кдетва, намењена ономе: ,ко не дођена бој на Косово." Обе ове несме имају своје одређено место у кругу косовских несама, адн су инак две засебне иесме, које су могде ностати са свим одедито једна од друге, те отуда мисли, исказане о Л.азару у једној песмп не слажу се потпуно са мнслима У Другој песми. Али писац, којп изналази „нелогичности" у срнским народним песмама, сам са собом додази у иротивуречност, и греши се не само о правида логике у опште, већ и о савесност предавача п писца. Тако на стр. 15. каже: „А зар има узвишенијих карактера но што је „Југ Богдан" и његових девет „Југовнћа". Куд ћете лепше слике патриотнзма, но кад Царнца Мидица са градске капије зауставља редом свих девет браћа (тако.) да бар један остане с н>ом у Крушевцу." А за тим на стр. 34. ве.гн: „У песмама о осдобођењу иалазимо још узвишенији карактер још лепшн пример ножртвовања за веру и отачаство." И то нотврђује, знате ли чим? — Уломком из „Историје" Симе Милутиновића, у којем се прича о јуначкој смрти Пајсијева ђака. И ако то није песма, већ нсторијски истииит догађај^ иснрнчан у прози писац и то триа у „Срнску Народну Епопеју." — На као што овде говорн оно, што ннје, тако исто , говорећи о „Свадбаринским несмама", наводи стихове из несме „Смрт Каице војводе", да бн ноказао како народна песма оппсује српскога младожен»у; а у тој несми не нева се свадба, већ смрт, не описује се какав је младожеља, већ какав је диван јунак био Каица војвода. Сличне тнм грешкама јесу нетачна нодела и ногрешна одредба врста поезије одмах у почетку овнх нредавања: „Све несме, биле оне вештачке или народне, деле се у главноменадвоЈе — на лирске и енске. Дидактичком појезијом бави се ФнлосоФија и поетска Форма ту је споредан укус." — стр. 4. — А где је „вештачкој" поезпјн драма? — И зар дидактичпа ноезија чини засебну врсту, зар она не спада у раздео ноједнннх врста ноезије. А да се дидактичном иоезијом бавн философија. то је тако тврђење, да о њему не треба нн говорити. 1ГРОСВКТИИ ГЛАСПИК

101

На нослетку ћу сноменутн, да је писац са свнм неумесно утиснуо у ова предавања своју несму. Главна је садржина те песме народно предање о борби Милоша Обилића и Вука Бранковића, које се очувало у округу пожаревачком, срезу млавском. Да је писац био критичнији према себи, поштедио би своје слушаоце п читаоце од оних рогобатних стихова својих, а задовољио би се тиме, што је укратко у прози испричао садржпну тога народнога предања. Какав .је сиољашњи облик те његов песме може се одмах видетн из првнх дванаест стихова од 4, 5, 6, 7 и 8 слогова, а стопе (коленци) у њима такође су разнолнке. А да се види колико има праве ноезије у тим стиховима, павешћу неколико: ...И рече му: Пашо Кобилићу Пољубнћеш данас Палу Бранковићу, Па Милош победи А Вук с' коња паде Устај — рече Милош, Надувени гаде, Зетови смо царски Да си човек само Живилиби братски Лли кад тако Не може бити Можемо с' трпети Неморамо с' бити... стр. 11. Први истакнути стих ноказује у коликоје развијен естетички укус ппсца овпх стихова, а нарочито из носдедња четири види се, колико зна за праву поезију и полет у мисдима. Већ из онога, што сам до сад наводио из ове књиге, може се у неколико видети, каквнм језиком, нравописом, интернункцнјом и стидом пише писац; а из овога, што иде, видеће се то још боље. 1. Погрешан иравотшс: зато, стр. 3. — Да ту мегдан деде — 11. — неможе, 21. —■ наћиће, 10. — недопушта 14. — прича нам чије који калпак, чија је чеденка, 18. Погрешни су облици и уаотреба њихна: воде (з. л. једп. вр. сад.). 7.22. ^:Тшлу', 2^ — опис свог (место: свег) покућства, 21. зауставља редом свих девет браИа , 15. — иа14