Prosvetni glasnik

■г записник главног

2., Што је уметнуо у читанку речи, које подједнако гласе. Даље вели, да би имао основаних разлога иротив обе те замерке, ну кад му Главни Просветни Савет не даде да одговори на замерке, то их је усвојпо и ирема нима своју књигу иоиравио. А да усвоји „замерке" .наведо га је: 1., Што ова читанка иотиуно одговара његовој ,Немачкој граматици" која је решењем Министра иросвете ПБр. 13,929/1886 примљена за школску књигу и коју — веди — в ја по одобрењу иод горпим бројвм већ штампам за шкоду" 2., Што држи да је ириличније, да ђаци у Ераљевини Ораији употребљавају за њих израђену а од њиховог проФесора књигу, а да не уче немачки читати из књиге, која је израђена за ђаке у Аустро-Угарској. Као што номенух, Савет је упутио ту „мемачку Читанку" мени да је прегдедам и своје мишљење иоднесем. Да бих могао одговорихи иотнуно својој дужности с једне, а Гдавном Нросветном Савету расветдити неке ствари што су с овим мојим посдом у свези, с друге стране — ја ћу се при извештају држати овога реда: I. КазаЛу о овом рукоиису, који је сад у иитању, своје мишљење. II. ИзнеЛу кратку историју овога дела. III. КазаКу своје мишљење о „Немачкој Граматици" штамианој, којој потпуно одговара ова читанка. I. Ради дакшега прегдеда посдужићу се обедеженом садржином на крају књиге под насдовом Ђ Где је што," јер ја у цедој овој грађп не бих могао сам наћи никаква реда. Цео рукопис заузима 9 табака, обедежених по табацима римским бројевима 1. — XI. Од ових бројева заузима бр. IV, '/ 4 табака, а бр. X. само 11 врста. Остади бројеви заузимају сваки по једаи део рукописни табак. Ово је ево материјад: А. Знаци за гдасове и њихово спајаље у слогове, са овим одељцима: 1., Шала слова немачка, 2., мала слова латинска, 3., велика слова немачка, 4., велика слова латинска. Све ово надази се на I. табаку. Сдова иду генетичким редом и немачка и датинска осим ве-

просветног савеТА 10 5 диких датинских сдова, која су поређана по азбучном реду. Иза овога додазе именице азбучним редом, исписане датиницом; ну овде нису употребљена сдова С, Ј, Г, V, X, II, а посде речи „ И /Т ааге" додази реч Ђее1е и тим је завршен адФабет. Сад се у опште у букварима ни код почетника не иде овим редом при упознавању и писању сдова, како би се у самом почетку при иисању и читању избегди празни сдогови, који немају никаква интереса за децу, него се претходно извежбају деца у писању основних црта и распознавању гдасова, пак се одмах пишу она сдова, из којих ће се моћи састављати речи, којима су именоване деци познате представе и познати појмови. Још мање се треба обзирати на тај генетички ред сдова при учењу оне деце, која су ушда у I. разред гимназија, те која ће умети одмах да схвате и напишу ма који обдик. Писац је упао у ту погрешку, те с тога има доста сдогова без знања: тг, тт, тип, теп, тиг и т. д. Овде би требадо одмах почети са самогдасницима, па прећи на њихово спајање са сугдасницима, а номоћу тога спајања треба да издазе речи за обедежавање представа и појмова, што су тој деци већ познати и што их већ умеју обедежити српским називима. Није подесно пи ово мешање готике и датинпце одмах у самом почетку. Треба научити прво и мада и ведика слова немачка рукописна; затим треба да нма 2—3 стране кратких реченица. Ове реченице да су исписане правпдчо и кадиграФски и ортограФСки, како би деца могда прегдедати и преписивати. Посде овога нека дође датипица и то одмах по азбучном реду и ведика п мада сдова. Иза овога треба да дођу опет кратке реченице из круга схватања, у ком се креИу деца тога доба. — Посде овога треба да дођу одмах штампана сдова готска и датинска и реченице радн вежбања у шчитавању и читању. Смеју бити само таке речи и реченице, које не потребују никака друга тумачења, сем да се речи иреведу на српскн. Ово довде био би буквар, а за њим одмах би дошда читанка. Како би требадо удесиш ту читанку, о томе не може бити говора сада и на овоме месту. Тодико стоји да и ту мора бити тачно одређен пдан према извесној цељи.