Prosvetni glasnik

7

рада појављивале, те тако пруга буде тек 1830. год. довршена, а исте године 15. Сеитембра и саобраћају је иредата. На овом раду Стивенсон је показао сву своју способност и ивдржљивост. Грађевина је бида донде нечувена због многих и тешких објеката, као што су дугачки мостови, један велики вијадукт, тунел испод Ллшернула, дугачак усек један у камену, дугачак насип у једном риту и т. д. Међу тим у оно доба не беше јоште извежбаних радника за такве иослове. Од почетка па до краја, од најмање ситннде па до најкрупнпје ствари, морао је Стивенсон сам све пројекте израђивати, свакога у раду упућивати и надзиравати. Носао се клонио већ довршењу, а нитање каква теглећа снага да се унотребн није јоште било решено. Истина од почетка беху већ и локомотиве у обзир узете, но њнхову употребу заступао је готово једшш Стивенсон. При томе удило му је највише то, што је говорио, да ће његови теретни возови пћп два пут брже од курпрне ноште. Сами иријатељи његови Брадм (\У. Вгоидћаш) и Никола Вуд нзражавалп су се, да таквим нретеривањем само удп ствари, и да ће га и онн морати напустити, ако не почне о разумнијој брзинп вожње говорнтн. Једнни је Сандерс постојано остао уз Стивенсона. Пошто је ствар-била јоште нова, а п многп ваљанн научњацн билИ су јој протшшн, прнродно је да су и самн чланови предузимачког друштва са неповерењем примали предлог о употреби локомотива. Сем тога свп проналазачи из Енглеске, Француске н Америке поврвише са својим предлозима. Једни су за снагу нокретања хтели да употребе воду, други водонпк, трећи угљену киселину, а четврти ваздух. Једни су нредлагали зупчасте шине, други средњу једну шину о коју бп се неки ваљци одуниралн, а трећн једеке за тегљење. Најзад коњи, као теглећа снага, нмађаху многих и

јаких поборника. Изашиљане су и разне комисије у руднике, где су локомотпве бпле у унотребн, да се на лнцу места увере о њнховој употребљнвости. На непрестало наваљивање Стивенсона и његовог сина чувеног енглеског ишкењера Гоберта Стивепсона, дозволн им се најзад те 1829. год. учине иокушај са једном њнховом махином, употребивиш је за цренос матерпјала прп грађењу пруге. Пошто се махпна на томе послу показала веома корисна, то сада на поново наваљнвање Стпвенсона, а на нредлог Харизона, друштво реши, да распнше награду од 500 Фуната за најбољу локомотиву. Услови, по којима је локомотива имала да се сагради, бнли су постављени у 8 тачака, у којима је тражено према ондашњнм приликама највеће могућно савршенство. Л.окомотнве које би се испратиле на конкурбнцију, имале су до 1. Октомбра 1829. да буду готове и снесене на крај нруге код Ллшерпула. Сама проба нмала је да се отпочне на дан б. Октобра. Као вештаци н судц,е за оцеиу бпла су нанменована г. г. Вуд, Гастрпк н Еенеди (\Уоос1, Ка8(;г1ск , КенпеЛу). Проба је имала да се извршп на једном делу нруге од Г/ 8 миље дужпне у хоризонтали, а са оба краја остављено је јоште по Ј / 8 миље за залетање н умеравање махина, пошто су пмале тај пут 10 пута тамо и натраг да нрођу. Свака је махнна пмала .засебно да се опроба. На конкуренцпју стпгле су 4 махине: Тће Коске*, ракета, из Стивенсонове Фабрике у Њу-Каслу; Тће КоуеКу, иовпна, господе Бредвет н Ериксон (ВгаШтаКе, ЕгЈсзоп); Тће 8апн Гаге11, несравњнва, од Тимотнја Хакворта (Тпп Наск\уог1ћ) и Тће Гегзеуегапсе, исграјност, од Бв])стала (ВигзкаИ). (СВМПИЋЕ СЕ)