Prosvetni glasnik

14

још пред многим узвишеним ироблемима небесним, нодижу се богати храмови што црнчају ведичанственост васионе! А како стоји са метеородогијом? Ја сам рекао како је метеорологија дуго .лутала по страннутицама и тражида средства и начине за иснитивање њеннх врло комнликованнх иојава. Њено право развнјање датира од скора. С једне стране, немачкн метеоролози, иочев од НитћоШ а, много су урадилн за Кдиматологнју, једну грану Метеородогије, која има за задатак испитнвање климата на земљи н истраживање узрока и зависности њпхове; а с друге стране два ведцка имнудса —један одгодине 1884. из АмерикеодМаигу-а, осннвача наутичке метеородогије, а други од године 1844. нз Француске од ^еуегпег-а један од главних оснивача модерне метеородогије — учиниди су те је метеородогија, бдагодарећн радовнма Езру-а, Гегге1-а, ВуизВа11о1-а, Моћп-а, НоЉнеуег-а, и др., дошда до правих метода испитивања, утврднда задатак свој, и упознавпш тачно предмет свој постала међународна наука. И метеорологнја има данас врло велико и веома важно ноље испитивања истпна. Она испитује разне кднмате, а тнме указује на ону Суму природних богатстава која сваком од њих принада. Она иснитује законе кретања атмосФерских, и ноказује како време, сдожен еФвкат многих атмосферских нојава, зависи од истих кретања и како се оно мења, и ноказује знаке ио којима се ова мењања дају сазнати и употребљивати на проридање олујина и у опште времена. А за ово, она употребљује матеоролошке инструменте добро сравњеие између се, да би један исти процес, једна иста величина биди опредељени, измерени, једнаком јединицом мере. Па онда, на истоветан начин, у нстоветна доба и у истоветним придикама она овако сравњеним инструментима Јонредељује, мери своје предмете, едементе метеоролошке и друге атмосФерске појаве. А како су, као што је раније назначено, атмосФерске појаве у разним местпма на земљи зависне од много распрострањенијих атмосФерских нроцеса, како је време сложена Функција многих чинилаца метеородошких, који се мењају усдед ведиких и малих атмосФерских кретања зависних од

комнликованих једновремених узрока па великом делу иовршнне земљпне; то метеородогија прибнра граднво за истраживање закона ових велнких и раснрострањених процеса на што већем делу површине земљине. У тој цељн, као што и раније рекосмо, она тражи сарадњу евију цнвплизованих народа н захтева да сваки према својој земљп принесе своја метеоролошка посматрања, своје радове, а уиотребљујућн своју методу синоптичку којом се једновремени атмосФерскн нроцесн у сшша особеностнма њншш дају испитиватн и пратнти им трансФормације у свнма Фазама, као и носледице њнхове у разнпм местима над којима се они одигравају — оиа сазнаје законе овнх атмосФерскнх нроцеса, и законе времена. На тај начин Метеородогија данас испитује и решава своје кдиматолошке ироблеме; на тај начин она нснитује и решава законе оиштих атмосФерских кретања н внора атмоСФерских; иа тај начин она нрцкунља градиво којс у примењеиој Метеорологнји налазн ведиких нрактичних прнмена: на тај начин Метеородогија Је заузеда данас важно место међу осталим физичким наукама. И оваква Матеорологија ;данас је застунљена н гајена готово у свнма државама наиредним. Тако у сједињеним Северо-Америчким државама, где је она иајбоље развиЈена, постојн цеитрадни метеоролошки биро у \Уазћш§1оп-у, са осам одељења основан 1870 год., којем је главнн задатак да предвиђа време и прибира материјал за Климатодогнју и општу Метеородогију. У тој цељи има, нрема званичном нзвештају од 1883, 144 нотпуних метеоролошких стацнја, снабдевених свима метеоролошким инструментима у којима се за цељн иредвиђања времена иосматра једновремено у 7 с. нре н. 3 с. но и. и 11 с. у вече средњег вашинтонског времена. Сем тога оне стацпје носматрају у цељи кдиматодогије четнр нута дневно. Служба метеоролошка у \Уа^Ши§1ои-у тодико је усавршана да данас њихова нредсказивања времена, која су доста детаљна што није случај са европским, пду на 36 сата у напредн онравдавају се тачно 83 нута на 100. (СвРШИЋЕ СЕ)