Prosvetni glasnik

22

ПРИЛОГ ГЕОГРЛФИЈСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ НАШОЈ

раздроби у краће огранке, које зову Боринским Еосама. У северо-заи. делу, до Дрине, било се пропшрило и расирсло у много коса, од којих су најважније: Градад (где је Ковиљкин град), Пањик и.ш Голо Брдо, Стража, Еличевац, Џиновита страна и Грабовица. Оне све стоје у вези једна с другом и са венцем гучевским, и исиуњују цростор између Штире и Дрине. Нигде се не пружају даље од 2—З кт од венца гучевског, а н.ихова интимна веза са венцем јасна је на први поглед. — Од Белаве се одвајају и. слазе Нишави Будим дел и Дебели дел. Од Миџора се нружају Височици делови: Белан и Дебели дел. Од ових коса нреузела су име и брда онижа, са падинама благим и ноложитим; она могу бити осамљена, али су најчешће у вези и врло слична огранцима нланинским, које смо онисали, те и њих зову косама. Отуда косе по Шумадији. Коса, дакле, означава два облика земљишта, тако, да и поред сличности међу њима, и поред тога што термин има смисла и у једном и у другом облику, морамо га у терминологији задржати само за нрве објекте, јер немамо другога имена за такве огранке као што су косе. За објекте друге врсте, брда, имамо већ термин, те нам је назив коса за њих непотребан. Он се може, и за њих, употребљанати у оном случају, кад хоћемо боље да карактеришемо земљиште шумадијско, где се такви облици реље®а најчешће јављају, и где су они занста врло о »ични народни термини. Повијарац. ■ — Понајтеже га је тачно деФинисати и одвојити од ланца. Тај се термин и ређе чује, а и кад се чује не може се тачно сазнати на шта се односи. У овим нојмовима ширим, од веће генерализације, с којима народ нема сваки час иосла, он нема тачних и иречишћених појмова. Обухватањ 6 целине нреко извесне границе остаје изван круга његова. То је готово свуда аксиома,

на се и овде потврђује. Можда би се могле изузети само целине, које се, као такве, намећу. Код народа нашег изоштрен је дух у Финесама ; он могке да разликује и одваја нредмете, које је тешко и стручном раднику издвојити, али ако су то шире и пространије ствари и ако међу њима има деликатних варијација, и његова се моћ апстраховања и разликовања поремећује и народ ту нема пречишћених нојмова. Чини ми се да је танав случај са овим термином орогра®ским. У томе ме још више утврђује лабилност у употреби те речи код г. Милићевића. Ради детерминације њене и ради тога да бисмо јој свели употребу у истинске међе ваља нрибећи и анализи појмова око ње да бисмо јој одредили право значење. Код г. Милићевића, који је тај термии повијарац први унео у књижевност као термин геограФијски, различно је унотребљен. Или у смислу венца и ланца. „С Рудника се нружају четири главна нлаиинска венца или аовијарца." „Повијарац косв" иде од Горњега града преко Авале, Космаја, Букуље, Венчаца, Рудника, Сувобора, Мал>ена, Медведника, на чак на Поникве и Шарган". Али узима као повијарац и онај низ брегова, који је од Рудннка ношао на север и од којих су важнији: Космај, Вис, Ковиона, Авала, Торлак, Вишњичко брдо и Горњи град. Овако и треба схкатити новиЈарац. Да наведемо још неколике иримере да бисмо потврдили употребу иовијарца у овом смислу код г. Милићевића. Видојевицу и онај низ брегова до ње, што су се одвојили од Цера и унутили Дрини, зову повијарцем од Дера (Јадранска Леишица). Ти висови иду од Цера овим редом: Бељевина, Липе, Парлог, М. и В. Видојевица. Сви су ониски. Највиша је В. Видојевица, која не нрелази ни геограФску дефиницију брега (висока 444 т ). Од ланца нланинског, који је обухватио с леве стране долину јадранску и који почиње Гучевом, а завршује се Медведником, одвајају се неко-