Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ И УМРЛИ

39

ПРОСВЕТНИ Школи умчарсној приложили оу посетиоци о ирошлогодишњој проолави Св. баве 159 дин. 3 5 п. д. за набавку школоких потреба, а г. Мијаидо Рашић, свештеиик, поклонио је мапу балканокога полуострва.

Г. Јања Манојловић, проФесор ужичке реалке подарио је 20 дин. на сиротне ученике исте школе.

Г. Ђока С. Нешић., поклонио је библиотеци нишке гимназије (( Отаџбину» за 1887.

Д0БР0ТВ0РИ Дим. Булић, Коета Бранковић, Мита Јевтић, Ђорђе Краљевић, оФицири, поклонили оу за сиротне ученике малчанске школе 5 дин. 6 0 п. д.

Г. Никола Андрић, начелник среза крал>евскога, поклониоје књижници гаколе враскв 5 комада књижица 0 жалба животиња".

Г. Гавра Михаиловић, среоки пиоар, поклонио ]е 3 дин. оиротним ђацима школе жабарске.

"V :м: :Р Л- и

Живко Нодељковић ^ рођен 8. Новембра, 1 835. у Пожаревцу, преминуо 13. Децембра 1 887. у Београду. Изучио основне школе у Ножаревцу, гимназију у Београду, природие науке, као државни питомац, у Паризу. Ступио у државну слузкбу 1. Децембра 1864., као канцелиота министарства просвете и црквених послова. Поставл.ен за суплента крагујевачке гимназије 16. Септембра 1 865., а за проФесора 3. Јуна 1867. Премештен, по потреби, у пожаревачку нижу гимназију 1. Октобра 1 87 5., отуд, по молби, у београдску гимназију, 16. Фебруара 1879., одакле, опет по потреби, у београдоку реалку, 9. Хвгуста 1 885. Као проФеоор београдоке реалке стављен је 1.Децембра 1 886. у пеноију због слабости. Израдио је два дела Француске оинтаксе за ученике VI. и VII. разр. гимназија и реалака, и оставио у рукопиоу Француску граматику, која је на оцени у Главнога Просветнога Савета.

Ђорђе Малетић, рођен Марта меоеца 1816. у Јасенови у Банату, преминуо 1. Јануара 1888. у Београду. Изучио гимназију у Орлавици и Срем. ским Карловцима, ФилосоФске науке у Сегедииу и једну годину богооловије у Вршцу. У државну службу краљевине Србије отупио 2 5. Јануара 1 839. најпре као помоћник секретара суда округа крагујевачкога, пооле као екопедитор и протоколиста у министарсгву унутрашњих дела, а доцније као секретар у- I

праве вароши Београда. Године 1841. постављен за оекретара српске агенције у Влашкој Од 1 842. до 1 8 48. био без службе. Године 1 848. 26. Септембра постављен за проФесора београдске гимназије. у којој је радио пуних 3 0 година, од 19. Фебруара 1 859. као привремени директор и од 9. Јаиуара 1 8 00. као директор. Године 1 87 8. 1. Авгуота стављен је у пенсију и награђен таковоким орденом. — Ооим своје дуге проФесорске службе радио је покојни Малетић као члан школске комисије, члан Главног Просветног Савета, био је члан пародне окупштине, управитеЛ) народнога позоришта, редовии члан орпоког ученог друштва, члан одбора Чупићеве задужбине итд. У школској књижевности радио је на поезији и реторнци, а главна књижевна радња његова припада песништву. нарочито драми. Алексаидар Милетић, рођен 1 829. уСентИвану, у Бачкој, преминуо 2. Јануара 1888. у Смедереву. Године 1 865. 3. Јула положио учитељски испит у министаротву просвете и црквених послова, а 1. Августа иоте године поставл.ен је за привременога учитеља у Жагубици, 15. Фебруара 1869. поотављен за сталнога учитеља I. р. у В. Градишту. Године 1872. 17. Октобра премештен у Барич, 1 874. 1. Авгуота у Голубац, а 1 878. 1. Августа у Смедерево, где је преминуо, после дужега боловања, 1 као учитељ III. р. горње мушке школе.