Prosvetni glasnik

п р о с б е т и е е е л. е ш к б

и општнна лају оиротним ученицима помоћ да могу походити ове школе (држава близу 90000 к.). По статисгици од 1 88 3-8 4 беше у 7 0 — 7 4 данских виших пародних школа 2899 мугаких и 1595 женских слушалаца. 11о старости беше слушалаца. : од 15 до 18 година: 50 3 мушкаи 284 женска од 18 до 2 5 « 189 0 мушки « 1 05 3 « преко 25 « 500 „ « 258 женски Од ових 4494, њих 955 (7 04 м. и 25 1 јн.) слушали су више од једнога течаја, то јест, враћали су се да поново уче у школи. Око 9 0°// ученика припадали су сел>ачком и заиатлијском реду. Више народне школе имају у данској штампи свој нарочити орган «11бјзко1е1з1ас1 м (лист више школе. И у други.м двема скандинавским државама, нарочито у Норвешкој, заведене су оваке гаколе, али мпого доцније. Године 1 86 4. би основана прпа норвегака виша школа (сад их има 12), а 180 8 прва шведска. Оваким школама европски север даје пример, иа којн ће се без сумње угледати и друге државе у Европи. (Вег ВсћиИгешк!.)

(Статиетика земљиие иовршиие и љенога стаиовииштва). Дело под тим насловом паписао је Е. У1евасер и кад га је поднео акдемији у Паризу изложио је у кратко н.егов садрн;ај. Укуини резултат статистпке показује ова мала таблица:

површина у мили- стлновннјоннма квадрлтних штво у километарл милијоиима Европа 10'0 347 Африка . . . . . 31'4 197 Азија 42 0 789 Океанија 1Г0 3 8 I Северна . . 23'4 80 Америка | Ј ужна 18 - 3 32 136'1 1483

Из бројева својих таблица изводи Јевасер ове законе о подели становништва : 1) Скоро две трећине човечијега рода живе на сразмерно малом простору од 11 милнјона квадратпих

кплометара (то је скоро х / 1г целога копна) раздељене у грп груне : Западна, Средња и Јужна Европа (око 245 милијона становника и 3'5 милијона кв. километара) ; Индијско царство (2 5 4 милијона становника и 3'0 милијона кв. километара); Хина са Манџурскоми Јапаном (4 30 милијона становника и 4 милијона кв. километара). 2) Људи су дуж великих река врло гусго пасељени. Томо је узрок плодовитост земљишта и лак пренос. 3) Густо су насељене и морске обале, рибарством п бродарством пружају средсгва за опстанак. Где није приморје наоељено ту особите прилике одбијају отуд становништво. 4) Котлине, у којима има угља и око којих се због тога Фабрике прикушвају, привлаче вићма људе иего долине и обале. 5) Сличан је утицај и великих вароши. За Европу вреди посебно: 6) Пошго су земље у опгате насељене размерно љихову богатству, до год друштвене прилике и.ихових становника оотају скоро исте, то ру најгушће насељени северозападни и средњи део Европе и Италије 7) Високе равнице (платови) и планине сразмерпо су слабо насељене. 8) Северни крајеви, северно од петроградског паралела и степе на југоистоку које нису згодке за обрађпвање земље, још су слабнје насељ.ени него високе равнице и планине. («Јавор.'>)

(Велика гимназија у Сарајеву). Крајем школске 1886-87 године у Сарајевској гимназији предавали су 13 наставника ноједине науке и језике, 8 наставника религију и вештине. Ученика је било : у I. разреду 69, у II. 45, у III. 33, у IV. 16, у V. 14, у VI 5, у VII. 10, у VIII. 7. Свега 199. Од њих је на крају године остало свега 168, који се по народнооти разликују овако : Срба или Хрвата 12 9, других Словепа 8, Шпањолаца 7, Немаца 17, Мађара 0, Талијана 1. По вери било је: Мухамеданаца 19, православних 8 3, римо-католика 4 5, израелпћаиа 19, иновераца 2. За религију нма пет предавача : за нравославиу, римокатоличку, мухамеданску, Мојсијеву шпапскоизраелитске општине и Мојсијеву аустро-угарскуизраелнтске опгатине.