Prosvetni glasnik
ЖЖЛЕ13НИЦЕ И ПУТОВИ
ЊИХОВ ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК, КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ И ЕКОНОМНА ВРЕДНОСТ Уводно предавањо Миливоја Јосимовића, проФесора Велике Школе. Држано 4. Јануара 1888. год. у Веограду (свршетак)
Силан се свет слегао да буде сведок овако важног догађаја. Једина је Стивенсонова махина сјајно издржада пробу и не само даје одговорнда свима постављеним условпма, већ пх је у многоме и превазишда. Највећа брзина којом је прн проби ишла износида је 29*/ 9 енгдеске миље (=46,6 километара), а носде званичне пробе пзвршно је Стивенсон јоште једну вожњу, само да нокаже савршенство своје махине, са брзнном од 35 миља (56 км.). „Еоске!" се разлнковала од свију дотадањпх докомотива пре свега начпном производње паре. У котлу је бндо 25 бакарних цеви од 3" ширине (76т/ ш \ кроз које су загрејани гасовн јурили. Велнка иовршина за загревање воде, којије тиме добивена, морала је и развијање наре ванредно потпомоћи. Цпднндрп су били намештенн са обе стране котда, и сваки је дејствовао само на један точак. Оба су имада но 8" (203ш/ т ) у пречнику а корак(КоЊепћић) износио им је 16"/ 2 " (408 т/т). Виснна велнких точкова била је 4'8 1 /' (1241 ш /т )• Дуваљка (В1а8гоћг), која је сироведена у средину димњака, пронзводила је такву промају, као што се иначе постизава само високим димњацима иди вештачкнм меховима (Осћ!азе). При проби се ноказало, да је махина, при сопственој тежини од 4'/ тоне, вукда 12% ПРОСВЕТНИ ГЛАС1ШК
тоне терета, са средњом брзином од 13,8 енгдеских мнља. Укупан је еФект дакде био 234,6 миљских тона. Но извршеној проби пара је нмала исту еластичност као у иочетку и ниво воде у котлу није се променуо. Оцена је нзвршена 14. Октобра, а награду је добио Стивенсон. Победа је бида ведичанствена. Акције друштвене одмах су скочиле за 10%, а осталним махинама и другим системама локомотива није бидо више ни говора. Макс Марија Вебер вели: „Са данима у Ренхилу (ВашћШ) закључен је нрави акт постања жедезница, као год што је и историја правог пронадаска сталних махина закључена нос.тављењем Ватове махине за шмрк у Чес-Уотеру (Сћасе^а^ег) 1782 годнне. Што је од то доба урађено у железничкој техници, то је било само појачавање, дотеривање, усавршавање и развијање зачетак, којп су скоро сви већ биди садржани у Стевенсоновој веднкој творевини" * * * Са победом Стивенсоновом отпочиње снажан развитак новог саобраћајног средства, које нас је оспособило, да савладамо препреке нростора и времена. Тако видимо да се за првих 10 година, дакле од 1830. па до 1840 год. закључно, 6