Prosvetni glasnik

ЖЕЛЕЗНИЦЕ И П У Т О В И

железнице умножавају са 770 кидометара годишње просечно. У другој депенији умножавају се са 3100 кидометара годишње, у трећој са 6900, у четвртој са 16000, а од године 1880. до 1884. закључно са 19900 километара сваке године. Године 1884. билоје па цедом свету у округдом броју 469000 кидометара Јкедезница у саобраћају. Данас их има више од х / г мидиона кидометара, а то је дужина, којом можемо нашу земљу но меридијану 12% пута опасати. У развитку жедезница од 1830 год. можемо да раздикујемо прву и другу деценију и доба од тада па до дапас. * Мрежа жедезничка у цедом свету увећада се у првој деценијп, дакде од1830. до 1840. год., са 7650 кидометара у округдом броју. За тих првих 10 година опажа се јоште јака тежња, да се докомотива замени другим којпм средством - Као повод томе може се сматрати компдикована конструкција докомотиве, тешкоћа грађења одговарујећег доброг кодосека, тешкоћа и скупоћа грађења доњег строја са вештачким грађевинама, и најзад и накдоност ка новачењу. Нарочито су 3 принципа нокушавада конкуренцију са адхезијоним жедезницама. То су друмске докомотиве, коњске жедезнице и жедезнице са стадном махнном која на једеку кода извдачи и спушта. Сва та срества нису бида у стању да издрже конкуренцију у већем саобраћају. У времену о коме говоримо грађење докомотиве се знатно усавршидо, а тиме је и њихов еФекат већи постао. Тако је површина загревања порасда од 478 на 638 кв. стопа енгдеских, тежина докомотиве од 4 на 15 тона, брзина вожње од 14 на 30 енгл. мнља а терет који је докомотива могда повући од 10 порастао је на 350 тона. Пошто савршеније докомотиве дозвољавају и дакше савлађнвање теренских тешкоћа, то видимо већ и .знатну промену у траси. Док су у иочетку железнице биде скоро хоризонталне а полупречници кривина нису били много мањи од 1500 метара, видимо крајем 1840. год. да је већ уснон од 1:180 обична ствар, а тако и нолунречници кривина од 600т (изузетно и ЗООт).

У грађењу кодосека такођер је велики нанредак учињен. Године 1831. појавио се већ Стивенс (З^етеп*) са својом шином, којаје погрешно позната нод нменом Вињолове шине. Подлоге су биле најпре подужне, а у скоро се развију и попречни прагови и изолиране камене подлоге. Чак налазимо и покушаје чисто гвозденог горњег строја. Најзад многобројни патенти из тога доба сведоче нам и о великом напретку у грађењу вознцх средстава, кода. * У другој деценијн, дакде од 1840. до 1850. год., умножпде су се жедезнице у округдом броју са 31000 километара. Техника је за то време већ толико усавршена, да је отпочето са грађењем железница и у нланине да се нродире. Тако видимо, да се 1849. год. одпочпне грађење чувене железнице преко Семеринга. У овој деценнји замењене су већ све (сем 2) косе равни локомотивскнм жедезницама, а ове су утукде и новог једног конкурента у виду тако званих атмосФерских железница. У то доба нојавила се била и идеја да се уснони у колосеку замене басамацима (Е18епћа1т-8сћ1еи88еп) на којима би се кода механичким постројењима у вис дизада. Ово је, као за веће цељи неирактично, убрзо и заборављено. * У времелу од 1850. год. па до данашњих дана умножиле су се железнице са нреко 460000 километара свега ндп просечно са 12500 кидометара годишње. У ово време пада највећн нанредак у техничким дисципдинама. Грађење локомотива достигло је ведико савршенство. Тежина је њихова јако порасла, има их и преко 50 тона тежине, а тиме је адхезија, на дакле п снага за савлађивање терета у великој мери увећана. Упоредо са усавршењем локомотива постајала је и траса савршенија, те тако место 1:300 уснона н В00ш мннималног радијуса кривина, данас уснонп од 1:60 не снадају у реткости а за кривине дозвољен је п минимални радијус од 180 метара. Само грађење железннчких пруга достигло је велики ступањ савршенства, каракте-