Prosvetni glasnik

52

РЕЧ О АСТРОНОМИЈИ И МЕТЕОРОЛОГИЈИ

Из ранијег мог говора јасан је одговор на ово шггање: ваља и ове две науке нотпомоћи нужним средствима да би и у нашој земљи биде оно што њиховом важношћу и корисношћу треба да су. А средства за ове науке код нас јесу: стална опсерваторија астрономска и метеородошка, осигурана и добро уређена у Београду и добро уређене метеоролошке стације но Србији. И тада би ове две науке има.ге осигурану будућност а и успех у нашој земљи. И тада би оне донеле посдедице које су јасне пз свега мога досадаљег говора, и које прецизоване, од гдавнијих ове су : 1-о И оне би као васпитно и кудтурно средство гајиде љубав истине, љубав науке, нодпзаде интедектуадни ниво а са овим п свест о дужностима грађанским и човечанскпм. 2-о. Оне би тада и Ведикој Шкоди допринеде нотпун свој удео у заокругљивању иаука што су у њој застунљене, а ојачане и осигуране оне бн се у друштву са сродним наукама узајамно развијаде утпчући бдаготворно једна на другу. — На тај начнн Веднка Шкода, прибравши у себе све науке п створивши им нридике за развијање, прибдижида бп се својој жељеној мети, и с правом нонеда би друго име поставпш центром срнске науке у којп би се стицада са свију страна омдадина, која би ироносида на дадеко гДас Ведике Шкоде и радида н са своје стране на ономе што је свима Србпма тако драго! 3-о. Оне би тада са својом онсерваторијом биде шкода за обучавање у посматрањима н мерењима што бп и другим сродннм наукама, које се мерењима баве, бидо од користи. Оне би тада, уносећи свој иотнун удео, донринеде да се триангудација Србије, нрецизне геограФске карте и т. д. могу усиешно н тачио извршити. 4-о. Оне би тада нодмириде н нотребе наше земље — имади би тачно време (час), испитади бн кдиматске нридике наше земље, познадп бн нашу земљу па би могди предвнђати време, иопдаве итд. 5-о. Оне би тада п друге више нотребе задовољиде — испитивади би земни магнетизам, и дошди би до магнетске карте Србнје, испнтивади би атмосФерски едектрицитет и друга питања из Физике земље, те тиме

допринели би са своје стране и наш удео онштој науци. 6-о. Оне би са своје стране допрпносиде у сродним нитањима развијању и успеху испитивања другнх наука и њихових иримена, као што би и ове друге науке са своје стране доприносиде уснеху и развијању Астрономије и Метеородогпје. 7-о. Оне би тада могде нроширити свој рад и на друге српске земље, а тиме би показади да и дедом умемо радити за праведну срнску идеју, и 8-о. Оне би заједно са другим паукама развијајући се у нас, подмирујући више нотребе наше и развпјајући кудтуру нашу, донриносиде да заузмемо самостадно, сигурно и часно место међу на ])0дима од ирогреса и будућности. Да не говорим више. Ово што рекох довољно је да иокаже важност овнх двеју наука, као и свију остадих чнји су бдаготворнн резудтати заједнички. Држим да је довољно да иокаже, како је потребно Астрономији и Метеородогији, које данас код нас поред места у Ведпкој школп имају и сувише скромну радпоницу (провизорну онсерваторију), дати мадо више средстава и осигурати нм онстанак и развијање у сталној онсерваторији, спабдевеној нужннм средствима, да би и оне са своје стране допринеде н нанретку наше Ведике шкоде, као п других школа у којима су исгине ових наука застунљене, и нанретку наше домовине. И ја се обраћам овом речи и у име Астрономије и Метеорологије молим да им се даде средстава да не би зачамаде код нас, већ да ураде све што хоће и што могу. Ипшући иак оне редове н издажући скромне захтеве Астрономнје и Метеорологије, ја се обзирем и на тешке придике наше. Оне ме баш и инспирују у ведико! Јер да их пестане, дузкност налаже свакоме да донринесе што може. И ја говорећи овде о Астрономијп и Метеородогији уверен сам да ногађам мнсао п жељу п других нашнх раденика на иауци као и остадих иосденика на цедој кудтури нашој. Јер, ако се сетимо само, да су и други народи баш у најмучнијим тренуцима тражили и стваради што више шкода, што више науке, гдедајући у њима спас (ено нам нримера код Ируса у ночетку овог века, и