Prosvetni glasnik

РЕЧ 0 ЛСТРОНОМИЈИ И МЕТЕОРОДОГИЈИ

ског полуострва. Царско-краљевско министаретво рата у свези са царско-краљевским централним бнром за метеородогију нодигло је метеородожке стацнје још и у Пл.евну, Пријенољу и Автоваћу. У Румунији недавно подигнут је метеородошки институт. У Бугарској већ ће бити подигнуто 5 стација метеородошких које су од честн са аутоматнчким инструментима снабдевене. Бадканско иодуострво, које је нре неке године у кшматолошком ногледу бнло права 1егга тсодпИа биће у скоро бар у северном делу свом, придично добро иснитано, а нарочито ако би и Србија хтела да иринесе свој удео. (2еН:бсћгЈ& (1ег севктгејМбсћеп СгезеПећаЛ Шг Ме1еого1о§1е, геЛ1§Јг4 топ (1г. Ј. Напп, БјгекЈ.ог с!е К. К. Сеп(га1апз(".а11 Мг Мекеого1о§1е. 1885. Јануарска свеска стр. 39). Тако се говори, и ако не жедимо да и Србију називају 1егга шсо§пИа, ми треба да нохитамо и исправимо што је за поправку и урадимо што нам дужност п част надажу! 11а и наши најбдижи суседи гоне нас на што већи рад! Говорећи овом приднком само о наукама Астрономнји и Метеородогији важно је и пуно опомена шта се ради око нас и за ове две науке. Тако у Румуннји влада румунска репшда је 1883. године да се, са ведике важностн иетеоролошке сдужбе за развнће агрикултуре, оснује метеоролошка сдужба, и у тој цеди одмах је 1884 подигнут метеоролошки институт, који је у току 1884-85 године подигао 10 метеородошких стацнја. За подизање зграде института вдада је одредиДа 100.000 динара, а један румунски родољуб оставио је 1883. године 50.000 динара на грађеље метеородошке опсерваторије. Прва сума што је држава одредила на метеорологију износида је 10000 динара, н она је унисана у буџет Финансиске године 1884-85. у рубрици: За енстадацпју метеородошке слулсбе Чл. 39. Глава 8. Ова сума, ко.јој је додат суилементеран кредит у 2000 динара, послужила је да се намести локад, стављен метеоролошком институту на располагање. Што се тнче већнне инструмената онн су набављенп другим средствима. У буџету 1885-86 буџет опсерваторије био је 16140 динара, од којих 11640 динара за

персонал ннститута а 4500 заматеријал. (Видн: Аппа1е8 Ле 1' 1пз1:1ћи^ те!еого1о§јдие <1е Воиташе, 1886.) У Грчкој, астрономску опсерваторију у Атини прославио је њен директор 1)г. 8сћппс1 услед чијпх заузимања влада грчка подигда је впше метеородошких стација, које је богато обдарида. (Види. ХеИвсћпЛ (1ег (Мегг. везеПбсћаЛ 1883). У Турској постоји царска метеоролошка опсерваторија у Цариграду, и има својих метеоролошких стација у Содуну, Кистенџу н тако даље. У Бугарској постоје метеородошке стације у С офији , Варни и т. д. А у Босни и Херцеговини, као што смо рекди, влада аустриска нодигда је стације у више места и снабдела их свима нужним средствима. Па нцје само то, и Стара Србија пала је у СФеру метеоролошких радова бечког метеоролошког института. Тако у Ме1еого1о§1дсће ЗеНзсћг^, Маја 1886 н Апрпла 1887. ми читамо метеоролошки извештај од директора бечког института о резултату посматрања метеоролошких у Призрену (у „Албанији"). Ово што сам рекао говори нам о радовима свију наших суседа и на овој науци; и њима се људн од носла морају радовати. Али нас Србе мора туга да подиђе кад номишљамо: за што н ми да не раднмо у нашој земљн на овнм наукама; за што Срби да не покажу својих радова научних и не уштеде труда туђппу у земљама у којима Србин живи и у којима је се, бранећи европску кудтуру од сплне навале турске, носле толнко проливене крви одржао још у животу ? За што Србин у својим земљама да не развија високо заставу науке и прогреса? Пишући ову реч о Астрономији и Метеорологији ја и онет молим читатеља да ове редове осети као што их и сам осећам, и да ми не замери што говорећи о овим двема наукама нисам могао а да не дам одјека у овим врстама и ономе што сваком Србииу дежи на срцу. Узевши реч за Астрономнју, ц Метеородогију ја сам већ изложио све нобуде ко.,е су ми ову реч диктоваде. Што мн још остаје да кажем то је одговор на питање: иа жта Да се ради ?