Prosvetni glasnik

ШзраИс 1)г. М. — Тгесе 12У1ебсе рокезпо^а оЛћога 8а §'ос1. 1885. (ЕаЛ ја^081. А]<а(1. ВХХУШ. 1886.) ЛозаниК С. — Анализе београдских и топчидерскнх дијаћих вода, шииералних вода ло Србији и српског фосилног угља. Веоград. 1886. РаНзск'8 Ј. Вепсћ1; иећег. (1. №18§епвсћаИНсће Ег§-е1 )Ш88е ветег Вејвеп аиГ Ј. Јп8е1п (1. Јогтсћеп Меегев (Згкзип^зћепсћ^е (1. коп. ргеи88. Ака(1ет1е (1. \У1з8. 1886 стр. 622.) Ута1 — 8иг 1е 1гетђ]етеп1, <1е ^егге (1и 27 Аои! 1886 еп Сггбсе. (Сотр1;. гепс!. с1е ГАсаЛеппе, 1886. ЈБ 13.)' УУаШг — ХЈеђег с1. аЕћегићт1е 8Ићегћег^егк Згећгепхса. (ВеПаде ги Оеб1егг. 2е11;8СпЛ Вег^-н НШ, 1886. № 2 стр. 12.) 7Ла1аг$к%. Сг. — ВеИгаеде хиг Сгео1о§Је Лев п0г(Шсћеп Ва1каптог1ап (1е8 гшвсћеп (1. Ииббеп Јбкег ип(1 Јап1га (бИиип^зћепсћ!е (1. кајзег. Ака(1. (1. \\ г Ј8б. 1 А1>1ћ. АргИ НеЛ, УУЈеп 1886) Ћијоугс Ј. М. — Сгео1о §П8сће ЈЈећег81М <1еа Кош^геЈсћез 8егћЈеп тИ етег §ео1о^18сћеп ХЈећег81сћ18каг1е (Јаћгћисћ Ј. к. к. §ео1. ЕехсћбапвкИ-. 1886. 36 Вап<1 I НеД.) 1<Час1га1, Рискз, ШвраШ и УШа1 набрајају и описују земљотресе, који су се внше пута дешавали прогале и претпрошле године у Восни, Грчкој и солунској околини. Овде кмо само побројати места у којима су се ти земљотреси опажали. Це. 1 а се Восна прошлих година тресла, а особито места: Зворник, Оарајево, Вањалука, Градишка, Травник, Јајце, Добој, Зепче, Зенида, Домановир, Кључ, Висока, Кисељак. — У Грчкој се земљиште тресло по овим местима: Атина, Еоринт, Пиреус, Мисолунги, Патрас, Науплија, Занте, Аргос, Каламус, Мегулонулос, Каран. Остали аутори из горњега списка изложили су у наведеним њиховим радовима своја геолошка нроматрања, која се распростиру на ове покрајине балканскога полуострва: на Орбију, Црну Гору, Босну, Вугарску, кл-

банију, Македонију и Грчку. — У прошлој години не добисмо никаквих геолошких иодатака, који би се тицали Ерцеговине, Тесалије, Тракије и Гумелије. Србија. Прошле године наштампана је скица геолошке карте Краљевине Србије, коју сам ја израдио на основу резултата мојих петогодишњих екскурзија и на основу нодатака оних сграних геолога, којл су нре мене но Србији нутовали. На тој карти означен је цео терен Србије са 12 разних боја, што представљају ове разне геолошке чланове: 1) исконски кристаласти шкриљци, 2) система карбониФерска, 3) с. црвеног пешчара, 4) с. тријаса 5) с. јурска 6) с. кретацејска 7) флшн , 8) неоген, 9) дилувиум и алувиум, 10)гранитоиднестене, 11) трахитоидне и норфироидне стене, 12) сердентин. У тексту, гато је овој геологакој карти нридодан, поменутим геблогаким групама описано је геограшско распрострањење у Србији и њихов нетрограФски састав, а нобројана су и сва срнска места, у којима има фосилних остатака или изданака еруптивних стена. Друга лањска нубликација у којој има иодатака за геологију Србије припада г. С Лошни&у нагаем вредном проФесору хемије на великој гаколи. У својој књизи „Анализа " искупио је г. Л.озаиић све своје важније анализе, које су но разним часонисима биле растурене. Ту имамо на нрвоме месту анализе београдских пијаћих вода са мигаљењем ауторовим о овоме важноме питању. У другоме одељку књиге скупљене су анализе главнијих минералних вода што у Србији извиру и као лек се употребљују. У трећем одељку налазимо анализе Фосилнога угља из Орбије, који је сав по својој вероватној геолошкој старости класификован. У расправи бечког рударског инжињера Ф. Хофмана описан је ринањски рудник живе, што је отворен пре неколико година на јужној страни Авале. Гудник је тај описаи са минералогаког и геолошког гледишта, а и с ногледом на техничке прилике за експлоатацију живе. Минералопгаи опис извр-