Prosvetni glasnik

62

БНБЛЛОГРАФИЈА ЗА ГЕОЛОГИЈУ БАЛКАНОКОГ ПОЛУОСТРВА

шен је. на основу шштивања г. нроФесора Гродека, који је нре две године овај рудник обилазио и о њему оиширну расправу нанисао. Ва геолошку оцену земљишта око ринањског живиног рудника улотребио је аутор податке, што их је добно од нашега рудара г. ХоФмана и од мене. Руда живе — цинабарит, каломел и металична даива '— помешана је у Ринњу са особеним хромним силикатом, што га је г. Лозанић раније већ онисао под именом авалита. Поред њега са рудом су измешани још квард^ барит и пирит. Жице ових минерала доста су неправилно развијене у кварциту, који се у облику грожада излучио у сернентину, а тај серпоитин ок-руж,ен је кретацејским тереном. Рипањски је терен доста испресецан. У њему се находе многе жице ерунтивних стена. Излажући историју ;1валског живиног рудника г. Р. ХоФман закључује, да је жива и у најстарије време' овде морала бити екснлоатисана. На тај Та закључак наводи Форма и израда земљаног посуђа, што је изваШб из старих нбткона онога рудника. Црна Гора. Прву геолошку карту ове земље израдио је г. 1)г. Е. Тге^е и штамнао са мемоаром: (Јео1о§ - 18сће ТЈеђегвтсМ уои Мопкие^го (Јаћгђисћ (1. к. к. ^ео1. ЕегсћбапзјкаЦ 1884. I). Ако иогледамо на ту карту видећемо, да је геолошка конституција кнежевине врло проста. — Њена југо-западна половина заузета је ноглавито кретацејским кречњацима и доломитима, који су на десетину места одломцима Флиша нокринени. У североисточној нолутини Црне Горе већи део терена заузет је кречњацима из системе тријаса, а мањи гн источни — ? палеозоичким шкриљцима, који су опервалгени тако званим верФенским слојевима. Тријадичне ваннаце находимо и у нрвој цолочини кнежевине од Његуша до скадарског језера, а исиод њих леже,'у околини Вирпазара, вер®енски слојеви, кроз које пробијају неке еруптивне стене. Еруптивне стене избијале су још више у североисточној нолутини кнелгевине, а нарочито у пределима горњег тока Пиве, Таре

и Мораче; оне спадају у врсту пор®ира, норфирита, дијабаза и андезита. На Г (30лошкој карти Црне Горе видимо означено још неколико острваца јурскога терена и мало неогена са Флишем код Дулциња. Ве1а VI. Јпкеу пропутовао је један део Црне Горе, у година 1885, и потврдио је ранија проматрања Тге^е-ова. У његовим белешкама са, тога пута налазе се само ови нови геолошки подаци. 1. Сви кречњаци у околини Његуша не спадају у систему тријаса, већ има ту и јурских кречњака, који садрже .остатке од Рћупсопе11а сличне са неким Фелама овога рода из лијаса. Тиме је утврђено нрнсуство јурског терена у Црној Гори, за ко.ји ТГе^ге није био сасвим сигуран. 2. Вероватно је, да у кречноме терену измеђ Његугаа и Цетиња има и кретаЦејских кречњака. 3. Изданци од аугит-андезита, које је Т1е1хе нашаб код села Лимљана, нонављају се и много ниже од тога места. Босна. За геологију Восне добили смо ирошле године само неколико података у раснравама рударских инжињера I'. г. УУаЏег-а и Оо1кпдш-а.,Из листе лањских нубликација види се, да су ова госнода описали руднике код Оребрнице и Цевљановића Код Сребрнице се налазе среброносне , оловне руде у многобројним жицама норед еруптивних жица, што нролазе кроз налеозоичке шкриљце. Ерунтивна стена из тога рудника названа је трахит (6гоШв§и) и кварцпронилит (Јоћп ^Уа11;ег). Са сребрничког брда, што се Кварац зове и на коме је нови мајдан отворен, ја сам донео примерак .једне ерунтивне стене, коју ирема њеноме минералошкоме саставу увршћујем у микрогранулите. Еод Цевљановића вади се манганова руда у облику минерала псиломелана, вада и ниролузита. Руда је ова утиснута међ слојевима пешчара и кречњака из системе тријаса, из које се околни терен састоји.